Nemačka brani ruski gasovod od Amerike

„Trampova kritika ruskog gasovoda ’Severni tok 2’ ka Evropi neobičan je primer beskrupuloznog nadmetanja i brine Moskvu”, ocenio je juče Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, uoči sastanka Trampa i Putina u Helsinkiju.

Najsvežiji primer američkog nadmetanja sa Rusijom oko evropskog tržišta gasa dogodio se prošle sedmice – u isto vreme kada je šef Bele kuće osuo paljbu po najjačoj ekonomiji Evrope zbog energetskih veza sa Rusijom.

Naime, iste srede kad je Tramp Nemačku proglasio ruskim zatočenikom, Rik Peri, američki sekretar za energetiku, imao je, po sopstvenim rečima, „produktivni ručak” sa predstavnicima evropske energetske industrije. Na „meniju” su bile „rastuća korist od izvoza američkog tečnog gasa, tehnologija i način da SAD još više sarađuju sa kompanijama iz EU radi obezbeđivanja energetske bezbednosti Evrope”, objavio je Peri na „Tviteru”.

Peri je u intervjuu američkoj TV mreži Si-En-Bi-Si poručio da je „cilj SAD da što je više moguće tečnog gasa plasira u EU”.

Prošlog petka Tramp se – u Londonu na konferenciji za štampu sa britanskom premijerkom Terezom Mej – još žešće osvrnuo na nemačku energetsku politiku.

„Za mene je to tragedija. Užasna je stvar da ćete imati gasovod iz Rusije, verujem da će Nemačka dobijati 50, 60 i čuo sam čak 70 odsto energije od Rusije. Kako možete raditi na miru i delovati snagom ako neko ima takvu vrstu moći nad vašom zemljom?”, zapitao se Tramp.

Uoči samita Tramp–Putin u Helsinkiju, ponovo se oglasio Rik Peri, američki sekretar za energetiku.

„Tramp će Putinu u lice reći da ’Severni tok 2’ nije u najboljem interesu Evrope”, najavio je Peri.

Da li je Nemačka stvarno energetski zatočenik Rusije, odnosno na koje interese Evrope misli zvanični Vašington kada se sa tolikom silinom obrušava protiv „Severnog toka 2”?

Evropska unija uvozi 69 odsto prirodnog gasa, podatak je Evropske komisije: najvećim delom iz Rusije (oko 37 odsto), Norveške (33 odsto) i Alžira (11 odsto), prenosi američki Si-En-En. Što se Nemačke tiče, evropska privredna lokomotiva uvozi 94 odsto prirodnog gasa. Najnoviji zvanični podaci (iz 2015) ističu da Nemačka kupuje 35 odsto gasa iz Rusije, 34 odsto iz Norveške i 29 odsto iz Holandije, navodi Si-En-En. Pri tome, prirodni gas čini tek 20 odsto palete energenata koje danas konzumira Nemačka, javlja Bi-Bi-Si.

Glavni energetski oslonci Nemačke jesu ugalj (40 odsto), obnovljivi izvori energije (više od 30 odsto), spomenuti gas i atomski pogon (10 odsto), prenose britanski izvori. Pri tome Nemačka gotovo polovinu uglja i trećinu nafte sada nabavlja iz Rusije. Berlin istovremeno najavljuje da će gledati da što više smanji potrošnju uglja (i zbog ekoloških razloga) i izbaci nuklearni pogon do 2020. Gde će Nemačka tražiti zamenu za ugalj i atomsku energiju koju sada još koristi?

Trampovo pominjanje da će Nemačka dobijati „50, 60 ili čak 70 odsto energije” iz Rusije rečenica je koja govori o budućem vremenu.

I tu se otvara prostor za brojna nadmetanja, verovatno ne samo poslovna, a megdan suprotstavljenih tabora je, možda, uveliko počeo.

S jedne strane, Nemačka je najveći svetski uvoznik prirodnog gasa, tvrdi tamošnji federalni institut za geonauku i prirodne resurse, dok je Rusija država sa najvećim rezervama tog energenta. S druge strane, američki izvoz tečnog gasa u Evropu učetvorostručen je od 2016. godine sa 14,15 miliona kubnih metara dnevno, na 54,93 miliona kubnih metara, u prevodu do nivoa od jedan odsto ukupnog uvoza EU.

Berlin pri tome dosledno zastupa stanovište da „Severni tok 2”, kojim će ruski izvoz gasa do Nemačke biti dvostruko veći, nije geopolitički projekat (kao što tvrde Vašington, Kijev i mnogi drugi u Evropi), već „najpre i nadasve komercijalni poduhvat”.

„Moguće je da Trampova meta nije Moskva, već Berlin. Odnosno da je predsednik Rusije samo žrtva šireg oprobavanja snaga između dve najveće ekonomije Zapada”, sugeriše Patrik Vintur, diplomatski urednik londonskog „Gardijana”.

U kom pravcu idu odnosi Vašingtona i Berlina, zagonetka je.

Na Trampovu primedbu proteklog vikenda da je Evropa „neprijatelj” u trgovinskim odnosima, juče je reagovao Hajko Mas, nemački šef diplomatije.

„Mi više ne možemo u potpunosti da se oslonimo na Belu kuću. Da bismo održali naše partnerstvo sa SAD, moramo ga ponovo prilagoditi. Prva jasna posledica jeste da treba među sobom u Evropi da se još više zbližimo. Evropa ne sme sebi dozvoliti da bude podeljena bez obzira na to koliko verbalni napadi mogu biti oštri ili tvitovi besmisleni”, poručio je Mas.