Крштено Титово кумче

Љубић – Откупљивач секундарних сировина из Љубића, Милован Сандић (46), подигао је шатру у љубићком насељу Сајмиште, позвао музику и испекао свињу од 120 килограма, радујући се крштењу свог оца и свог сина. Свету тајну крштења Мирка (75) и Богдана (4) Сандића обавио је јуче пре подне месни парох Крстивоје Милуновић, уз саслужење ђакона Радише Сеочанца.

Како се у овој породици чачанских Рома (изузетак је Милованова супруга Радулка која је Српкиња) догодило да крштена буде само средња генерација?

– Мирко је Титово кумче, па зато нису звали попа. Моја баба Даринка Митровић из Мрчајеваца родила је двадесетпеторо деце, 13 синова и 12 кћерију, и онда је био обичај да председник државе кумује свим многочланим породицама. А Богдана смо хтели да крстимо чим се родио али, те данас ћу, те сутра ћу, и ево дочекасмо – прича Милован Сандић.  

Први сведок на крштењу био је стари кум Сандића из Ниша, а други Бранислав Лазовић, председник Групе грађана „За Чачак” која је истакла своју листу кандидата за локални парламент. Кампања је у јеку, Милован Сандић је одборнички кандидат на тој листи и отуда је међу гостима било много његових политичких колега.

Светећи водицу у ромским кућама у Љубићу, парох Милуновић дошао је до податка да има 28 некрштених парохијана разних узраста и замислио је да јуче бесплатно обави групно крштење за све. Али, књига је спала само на Мирка и Богдана, вероватно због тога што се ромски координатор за општину Чачак успротивио овој свечаности.

– Чујем да нам је приписано нешто што нема везе са светом тајном крштења. Те обавља се на сточној пијаци, те има неких који нису за православну веру, те прави се политичка промоција. Ја одговарам на те нападе: ово је моја парохија, овде су људи подигли шатру, а наша вера јесте вера слободе, никад у историји није забележено да је било која православна црква покрштавала људе. Што се тиче учешћа групе грађана „За Чачак” она је хтела само да помогне, без икаквих других признака – казао је парох Милуновић, после крштења.

Онда су сви, Срби, Роми и духовници, сложно сели под шатру да би спровели други део свечаности.