Kršteno Titovo kumče

Ljubić – Otkupljivač sekundarnih sirovina iz Ljubića, Milovan Sandić (46), podigao je šatru u ljubićkom naselju Sajmište, pozvao muziku i ispekao svinju od 120 kilograma, radujući se krštenju svog oca i svog sina. Svetu tajnu krštenja Mirka (75) i Bogdana (4) Sandića obavio je juče pre podne mesni paroh Krstivoje Milunović, uz sasluženje đakona Radiše Seočanca.

Kako se u ovoj porodici čačanskih Roma (izuzetak je Milovanova supruga Radulka koja je Srpkinja) dogodilo da krštena bude samo srednja generacija?

– Mirko je Titovo kumče, pa zato nisu zvali popa. Moja baba Darinka Mitrović iz Mrčajevaca rodila je dvadesetpetoro dece, 13 sinova i 12 kćeriju, i onda je bio običaj da predsednik države kumuje svim mnogočlanim porodicama. A Bogdana smo hteli da krstimo čim se rodio ali, te danas ću, te sutra ću, i evo dočekasmo – priča Milovan Sandić.  

Prvi svedok na krštenju bio je stari kum Sandića iz Niša, a drugi Branislav Lazović, predsednik Grupe građana „Za Čačak” koja je istakla svoju listu kandidata za lokalni parlament. Kampanja je u jeku, Milovan Sandić je odbornički kandidat na toj listi i otuda je među gostima bilo mnogo njegovih političkih kolega.

Sveteći vodicu u romskim kućama u Ljubiću, paroh Milunović došao je do podatka da ima 28 nekrštenih parohijana raznih uzrasta i zamislio je da juče besplatno obavi grupno krštenje za sve. Ali, knjiga je spala samo na Mirka i Bogdana, verovatno zbog toga što se romski koordinator za opštinu Čačak usprotivio ovoj svečanosti.

– Čujem da nam je pripisano nešto što nema veze sa svetom tajnom krštenja. Te obavlja se na stočnoj pijaci, te ima nekih koji nisu za pravoslavnu veru, te pravi se politička promocija. Ja odgovaram na te napade: ovo je moja parohija, ovde su ljudi podigli šatru, a naša vera jeste vera slobode, nikad u istoriji nije zabeleženo da je bilo koja pravoslavna crkva pokrštavala ljude. Što se tiče učešća grupe građana „Za Čačak” ona je htela samo da pomogne, bez ikakvih drugih priznaka – kazao je paroh Milunović, posle krštenja.

Onda su svi, Srbi, Romi i duhovnici, složno seli pod šatru da bi sproveli drugi deo svečanosti.