Ауто-пут до Србије кроз јавно-приватно партнерство
Од нашег сталног дописника
Подгорица – Наставак реализације деоница ауто-пута Бар–Бољари у дужини од 169,2 километра, до границе са Србијом, биће настављен уколико се обезбеди јавно-приватно партнерство, став је Министарства саобраћаја и поморства. Да је модел јавно-приватно партнерство најсигурније решење не крије ни државна секретарка у Министарству саобраћаја и поморства Ангелина Живковић, које је такав став изнела и недавно на конференцији о јавно-приватним партнерствима која је одржана у Београду.
Она је анализирајући разне пројекте који се на бази јавно-приватног партнерства реализују у Европској унији казала да треба „радити на изналажењу сличних модела и за регион, уз примену комбинованих механизама финансирања – грантова, кредита међународних финансијских институција и приватног финансирања”.
„То се нарочито односи на пројекте у путној инфраструктури, где су потребе капиталних улагања веома високе. И као пример таквог партнерства је деоница ауто-пута на такозваном Коридору 11, од Пожеге до Бољара”, навела је Живковићева.
За градњу ауто-пута, највећег инфраструктурног пројекта у историји Црне Горе, чија је изградња почела пре три године, до сада је, према подацима Министарства саобраћаја, утрошено 390 милиона евра. На траси Смоковац–Матешево од укупно 16 тунела, радови се изводе на 15, а ангажовано је око три хиљаде радника, где је недавно, након обиласка градилишта, црногорски премијер Душко Марковић рекао да се на неким деоницама касни и да је затражио од Кинеза да повећају број радника и механизације како „би све било завршено у договореном року”.
Влада Црне Горе је потписала уговор о изградњи поменутог ауто-пута, односно прве и најтеже деонице ауто-пута од Смоковца до Матешева, са кинеском компанијом ЦЦЦЦ и ЦРБС у износу од 809 милиона евра и учешћа државе од 120 милиона, док ће се кредитом код Ексим банке, на 20 година, финансирати остатак инвестиције. Цена ове, како је влада назива, капиталне саобраћајнице је око две милијарде евра.
И поред спорења власти са опозицијом око износа цене ове деонице и ослобађања Кинеза од пореза и разних акциза који достижу милионе евра, влада је ипак крајем марта потписала меморандум о разумевању са кинеском компанијом ЦРБЦ за пројекат градње ауто-пута на принципима приватно-јавног партнерства.
Према ранијим објашњењима из Министарства финансија, кредит за ауто-пут почиње да се враћа за шест година и Црна Гора има обавезу да плаћа камату на зајам чим се он повуче. Потом је влада додатно појаснила да је то разлог увођења таксе од седам центи на гориво, од које ће се пет центи издвајати за изградњу ауто-пута, а два цента за финансирање репрезентативног спорта. Очекивања су да се од такса на гориво у буџет годишње слије девет милиона евра. Уз скок цене горива, непопуларне мере примењују се на алкохол, газирана пића и дуван.
Да је реч о заиста изузетно захтевној грађевини говоре и подаци да са полазишта ауто-пута из Смоковца надомак Подгорице траса креће са 63 метра надморске висине где на њеном крају у Матешеву излази на надморску висину од 1.100 метара.
Према пројекту, траса са Смоковца иде преко моста Морачица, тунела Клопот, Пелевог бријега, тунелом Вјетерник, Мала трава, Увач, лева обала Таре до Матешева. Имаће 18 тунела и 13 мостова, међу којима су најзахтевнији мост на Морачици, дужине један километар, наслоњен на стубове висине 180 метара, и тунел Вјетерник, дужине три километра.
Након што неимари победе љуте црногорске гудуре, пут ће после Лутова, Лијеве Ријеке и Тузи Љеворечких избити на Тару, на Увац, одакле ће магистралним путем бити повезан са Колашином.
Онај „стари”, магистрални пут кроз кањон Платије, након изградње деонице Матешево–Смоковац остаје као алтернативни, као туристичка атракција и као пут с којим се стиже до Манастира Мораче, кањона и реке Мртвице и бројних природних лепота које пресеца ова саобраћајница која је деценијама била главна веза између Црне Горе и Србије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
