Auto-put do Srbije kroz javno-privatno partnerstvo
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Nastavak realizacije deonica auto-puta Bar–Boljari u dužini od 169,2 kilometra, do granice sa Srbijom, biće nastavljen ukoliko se obezbedi javno-privatno partnerstvo, stav je Ministarstva saobraćaja i pomorstva. Da je model javno-privatno partnerstvo najsigurnije rešenje ne krije ni državna sekretarka u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva Angelina Živković, koje je takav stav iznela i nedavno na konferenciji o javno-privatnim partnerstvima koja je održana u Beogradu.
Ona je analizirajući razne projekte koji se na bazi javno-privatnog partnerstva realizuju u Evropskoj uniji kazala da treba „raditi na iznalaženju sličnih modela i za region, uz primenu kombinovanih mehanizama finansiranja – grantova, kredita međunarodnih finansijskih institucija i privatnog finansiranja”.
„To se naročito odnosi na projekte u putnoj infrastrukturi, gde su potrebe kapitalnih ulaganja veoma visoke. I kao primer takvog partnerstva je deonica auto-puta na takozvanom Koridoru 11, od Požege do Boljara”, navela je Živkovićeva.
Za gradnju auto-puta, najvećeg infrastrukturnog projekta u istoriji Crne Gore, čija je izgradnja počela pre tri godine, do sada je, prema podacima Ministarstva saobraćaja, utrošeno 390 miliona evra. Na trasi Smokovac–Mateševo od ukupno 16 tunela, radovi se izvode na 15, a angažovano je oko tri hiljade radnika, gde je nedavno, nakon obilaska gradilišta, crnogorski premijer Duško Marković rekao da se na nekim deonicama kasni i da je zatražio od Kineza da povećaju broj radnika i mehanizacije kako „bi sve bilo završeno u dogovorenom roku”.
Vlada Crne Gore je potpisala ugovor o izgradnji pomenutog auto-puta, odnosno prve i najteže deonice auto-puta od Smokovca do Mateševa, sa kineskom kompanijom CCCC i CRBS u iznosu od 809 miliona evra i učešća države od 120 miliona, dok će se kreditom kod Eksim banke, na 20 godina, finansirati ostatak investicije. Cena ove, kako je vlada naziva, kapitalne saobraćajnice je oko dve milijarde evra.
I pored sporenja vlasti sa opozicijom oko iznosa cene ove deonice i oslobađanja Kineza od poreza i raznih akciza koji dostižu milione evra, vlada je ipak krajem marta potpisala memorandum o razumevanju sa kineskom kompanijom CRBC za projekat gradnje auto-puta na principima privatno-javnog partnerstva.
Prema ranijim objašnjenjima iz Ministarstva finansija, kredit za auto-put počinje da se vraća za šest godina i Crna Gora ima obavezu da plaća kamatu na zajam čim se on povuče. Potom je vlada dodatno pojasnila da je to razlog uvođenja takse od sedam centi na gorivo, od koje će se pet centi izdvajati za izgradnju auto-puta, a dva centa za finansiranje reprezentativnog sporta. Očekivanja su da se od taksa na gorivo u budžet godišnje slije devet miliona evra. Uz skok cene goriva, nepopularne mere primenjuju se na alkohol, gazirana pića i duvan.
Da je reč o zaista izuzetno zahtevnoj građevini govore i podaci da sa polazišta auto-puta iz Smokovca nadomak Podgorice trasa kreće sa 63 metra nadmorske visine gde na njenom kraju u Mateševu izlazi na nadmorsku visinu od 1.100 metara.
Prema projektu, trasa sa Smokovca ide preko mosta Moračica, tunela Klopot, Pelevog brijega, tunelom Vjeternik, Mala trava, Uvač, leva obala Tare do Mateševa. Imaće 18 tunela i 13 mostova, među kojima su najzahtevniji most na Moračici, dužine jedan kilometar, naslonjen na stubove visine 180 metara, i tunel Vjeternik, dužine tri kilometra.
Nakon što neimari pobede ljute crnogorske gudure, put će posle Lutova, Lijeve Rijeke i Tuzi Ljevorečkih izbiti na Taru, na Uvac, odakle će magistralnim putem biti povezan sa Kolašinom.
Onaj „stari”, magistralni put kroz kanjon Platije, nakon izgradnje deonice Mateševo–Smokovac ostaje kao alternativni, kao turistička atrakcija i kao put s kojim se stiže do Manastira Morače, kanjona i reke Mrtvice i brojnih prirodnih lepota koje preseca ova saobraćajnica koja je decenijama bila glavna veza između Crne Gore i Srbije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
