Вршачки Уранак старији од првомајског празника

Вршац – Првомајски уранак на Вршачким планинама, нема никакве везе са обележавањем Празникa рада: обичај да се изађе у природу, првог и другог дана маја, овде је старији је од првомајског празника.

Већ два и по века, ратари и виноградари су у освит првомајске зоре, стизали на плато, који и данас носи назив „код Црквице“ одакле пуца поглед на њиве и винограде. Кад је ведро, види се и до Авале, Дунава и Темишвара. Првих мајских дана, вршачки виноградари су прецизно одређивали род „слатког зрна“, и предвиђали цену „Бахусовој капљици“.

Првомајска окупљања догађала су се испред Цркве светог Крижа (Црквице), кажу, најстаријег католичког храма у Банату. Пре 280 година, подигли су га колонисти из Немачке, оснивајући поред српског Вршца, и немачки део вароши. Касније су тај првомајски виноградарско-ратарски обичај, преузели радници, јер су, поводом Празника рада, у својим предузећима добијали краћи одмор.

Овај обичај се одржао до данашњих дана. Без обзира на узраст и професију, прва два мајска дана, већина Вршчана се сели на Вршачки брег, а локална самоуправа организује бесплатан аутобуски превоз излетника на уранак.

Откако је, Фондација „Хемофарм“ реконструисала старо степениште, од око 700 степеника, и уредила плато код Црквице, све је више излетника и током године. Нарочито викендом и празником, од априла па све до октобра. Кад је лепо време, већ у раним јутарњим сатима, ка Вршачком брегу крене колона Вршчана.

Међутим, на платоу код Црквице, увек застане повећи број излетника. Или због недостатка кондиције за амбициозније пешачење, или због жеље да се већ ту презалогаји и са тог места „баци поглед“ на Банат и Дунав.