​Ко су наши непријатељи

Данас готово нико не верује медијима, политичким организацијама, властитим обавештајним службама, председницима својих држава, још мање туђих. Mало ко верује у било чије добре намере, а појам добробити за властито друштво затрпан је општеприхваћеним наметнутим тезама које форсирају мале али гласне групе у свакој области живота. Замена теза, условљена доминантним властитим интересима појединаца и интересних група – влада светом. Зато је већини тешко да разлучи шта је добро за државу, који политички систем и опредељење су исправни и да ли ће њему бити добро ако другом буде лоше.

ДРУГИ МАНДАТ Ова недеља је обележена покушајима медија и моћних група које стоје иза њих да обезвреде и најмањи наговештај могућег договора на самиту лидера двеју суперсила. Не престају медијски покушаји да се установи шта су Владимир Путин и Доналад Трамп договорили у четири ока, шта је амерички председник дао ни за шта, на чији рачун и колики је заправо издајник властите земље. Западни медији су само наставили у смеру који је трасиран још у америчкој предизборној кампањи.

 

Па тако произилази да није никако добро што је Трамп рекао да је за њега највећи проблем на свету што САД и Русија поседују 90 одсто нуклеарног наоружања и што је добро да се састају и разговарају, што су се коначно договорили да збрину протеране становнике опустошене Сирије, што је Путина позвао „већ на јесен” у Белу кућу и, наравно, што је рекао да ће се кандидовати за други мандат. Ово последње тек му никако не могу опростити.

А требало је да се у Хелсинкију бави руским мешањем у изборе, да пред Путином похвали обавештајне службе које су му „радиле о глави” и да постане Хилари Клинтон, када већ она није успела да победи. Као искусан бизнисмен, Трамп покушава да лопту која се непрекидно врти пред његовим голом, ако не успе да пребаци на другу половину терена, макар избаци у аут. У томе му недостаје политичке и медијске вештине, али му, с друге стране, наруку иде управо оно што би Американци назвали – робусна енергија и непоколебљива намера да разбије укорењени систем који је незаустављиво млео све пред собом.

ЛАЖНЕ ВЕСТИ Такву замену теза Трамп невешто зове лажним вестима. Мађарска влада је именује форсирањем бриге за људска права на рачун права оних људи до којих им није стало. Нова италијанска влада више неће да буде жртва бриселског донедавног консензуса да су милионска пресељења народа не само хумана него и корисна. Иако Виктор Орбан важи за најгорег европског националисту који је у сукобу с невладиним организацијама, нови италијански министар унутрашњих послова Метео Салвини поручује да ће бродови невладиних организација који мигранте превозе у Европу – италијанске лучке градове од сада видети само на разгледницама.

Италија је чак најавила могућност вета на нове санкције против Русије. Аустријски канцелар такође. Влада Ангеле Меркел никада није била слабија. Без обзира на то да ли ради предстојећих избора у Баварској или зато што је Немцима доста губитака за рачун туђих интереса. Постојећи поредак се расклимава. Немачки гасни пројекат с Москвом значи много више од грејања на гас. Да ли ће надвладати економски интерес и жеља да се самостално одлучује о томе шта је добро за сопствену државу? Политика ЕУ према Русији није више монолитна. Све више влада тражи чињенице и економске показатеље. Да ли ће таква „непослушност” срушити досадашњи светски поредак?

ПРЕСКАКАЊЕ Чак и да Трампа успеју да сруше објављеним снимцима у којима говори о исплати наводних љубавница, да докажу да је имао договор с Путином да га подржи на изборима, да је уцењен, неспособан, издајник и шта већ – свет је кренуо другим путем. Питање је само колико ће жртава још произвести то урушавање и колико ће држава нестати. Мађарска је прва европска држава која је најавила да неће учествовати у пакту УН о мигрантима. Пре ње то су учиниле САД. Већ следећег дана против Будимпеште је покренута истрага у Бриселу због закона колоквијално названог „Стоп Соросу”, којим се затвором кажњавају особе и организације које помажу илегалну имиграцију. Али то није неочекивано. С тим механизмом се суочила и Варшава. Ипак, они верују да заштита одлучивања о томе шта су национални суверенитет и национални интереси завређује високу цену коју плаћају. Пред таквим уверењима и истрајности, звали то лажним вестима, Соросовим интересима или борцима за људска права, ти уходани механизми су се први пут суочили с озбиљним прескакањима зупчаника.