​Ko su naši neprijatelji

Danas gotovo niko ne veruje medijima, političkim organizacijama, vlastitim obaveštajnim službama, predsednicima svojih država, još manje tuđih. Malo ko veruje u bilo čije dobre namere, a pojam dobrobiti za vlastito društvo zatrpan je opšteprihvaćenim nametnutim tezama koje forsiraju male ali glasne grupe u svakoj oblasti života. Zamena teza, uslovljena dominantnim vlastitim interesima pojedinaca i interesnih grupa – vlada svetom. Zato je većini teško da razluči šta je dobro za državu, koji politički sistem i opredeljenje su ispravni i da li će njemu biti dobro ako drugom bude loše.

DRUGI MANDAT Ova nedelja je obeležena pokušajima medija i moćnih grupa koje stoje iza njih da obezvrede i najmanji nagoveštaj mogućeg dogovora na samitu lidera dveju supersila. Ne prestaju medijski pokušaji da se ustanovi šta su Vladimir Putin i Donalad Tramp dogovorili u četiri oka, šta je američki predsednik dao ni za šta, na čiji račun i koliki je zapravo izdajnik vlastite zemlje. Zapadni mediji su samo nastavili u smeru koji je trasiran još u američkoj predizbornoj kampanji.

 

Pa tako proizilazi da nije nikako dobro što je Tramp rekao da je za njega najveći problem na svetu što SAD i Rusija poseduju 90 odsto nuklearnog naoružanja i što je dobro da se sastaju i razgovaraju, što su se konačno dogovorili da zbrinu proterane stanovnike opustošene Sirije, što je Putina pozvao „već na jesen” u Belu kuću i, naravno, što je rekao da će se kandidovati za drugi mandat. Ovo poslednje tek mu nikako ne mogu oprostiti.

A trebalo je da se u Helsinkiju bavi ruskim mešanjem u izbore, da pred Putinom pohvali obaveštajne službe koje su mu „radile o glavi” i da postane Hilari Klinton, kada već ona nije uspela da pobedi. Kao iskusan biznismen, Tramp pokušava da loptu koja se neprekidno vrti pred njegovim golom, ako ne uspe da prebaci na drugu polovinu terena, makar izbaci u aut. U tome mu nedostaje političke i medijske veštine, ali mu, s druge strane, naruku ide upravo ono što bi Amerikanci nazvali – robusna energija i nepokolebljiva namera da razbije ukorenjeni sistem koji je nezaustavljivo mleo sve pred sobom.

LAŽNE VESTI Takvu zamenu teza Tramp nevešto zove lažnim vestima. Mađarska vlada je imenuje forsiranjem brige za ljudska prava na račun prava onih ljudi do kojih im nije stalo. Nova italijanska vlada više neće da bude žrtva briselskog donedavnog konsenzusa da su milionska preseljenja naroda ne samo humana nego i korisna. Iako Viktor Orban važi za najgoreg evropskog nacionalistu koji je u sukobu s nevladinim organizacijama, novi italijanski ministar unutrašnjih poslova Meteo Salvini poručuje da će brodovi nevladinih organizacija koji migrante prevoze u Evropu – italijanske lučke gradove od sada videti samo na razglednicama.

Italija je čak najavila mogućnost veta na nove sankcije protiv Rusije. Austrijski kancelar takođe. Vlada Angele Merkel nikada nije bila slabija. Bez obzira na to da li radi predstojećih izbora u Bavarskoj ili zato što je Nemcima dosta gubitaka za račun tuđih interesa. Postojeći poredak se rasklimava. Nemački gasni projekat s Moskvom znači mnogo više od grejanja na gas. Da li će nadvladati ekonomski interes i želja da se samostalno odlučuje o tome šta je dobro za sopstvenu državu? Politika EU prema Rusiji nije više monolitna. Sve više vlada traži činjenice i ekonomske pokazatelje. Da li će takva „neposlušnost” srušiti dosadašnji svetski poredak?

PRESKAKANjE Čak i da Trampa uspeju da sruše objavljenim snimcima u kojima govori o isplati navodnih ljubavnica, da dokažu da je imao dogovor s Putinom da ga podrži na izborima, da je ucenjen, nesposoban, izdajnik i šta već – svet je krenuo drugim putem. Pitanje je samo koliko će žrtava još proizvesti to urušavanje i koliko će država nestati. Mađarska je prva evropska država koja je najavila da neće učestvovati u paktu UN o migrantima. Pre nje to su učinile SAD. Već sledećeg dana protiv Budimpešte je pokrenuta istraga u Briselu zbog zakona kolokvijalno nazvanog „Stop Sorosu”, kojim se zatvorom kažnjavaju osobe i organizacije koje pomažu ilegalnu imigraciju. Ali to nije neočekivano. S tim mehanizmom se suočila i Varšava. Ipak, oni veruju da zaštita odlučivanja o tome šta su nacionalni suverenitet i nacionalni interesi zavređuje visoku cenu koju plaćaju. Pred takvim uverenjima i istrajnosti, zvali to lažnim vestima, Sorosovim interesima ili borcima za ljudska prava, ti uhodani mehanizmi su se prvi put suočili s ozbiljnim preskakanjima zupčanika.