Балканска – улица старих заната

У двадесетом веку она је била позната по дућанима са абаџијском, воскарском, сарачком, опанчарском и јорганџијском робом. Стање је сада потпуно другачије па се занатлије могу избројати на престе једне руке – сарач, посластичар, пекар и капаџије. Био је ту и ташнер, али је тај локал пред затварањем. Занатлије су још пре 13 година покренуле захтев да Балканска постане попут сарајевске Башчаршије – место старих заната.

Градске власти сада покушавају да овој лепотици набораног лица поново врате стару функцију. У тај посао укључен је Завод за заштиту споменика културе.

– На састанку одржаном у општини Савски венац са становницима Балканске улице јуна 2017. године једна од тачака дневног реда био је и разговор о њеном уређењу и претварању у „улицу старих заната”. Житељи су се сагласили са Иреном Вујовић, председницом општине, и Гораном Весићем, тадашњим градским менаџером, да се после реконструкције Балканске она претвори у улицу старих заната, како би се очувао јединствени дух једне од најстаријих београдских улица – рекли су у Заводу за заштиту споменика културе града.

Ова институција културе направила је прелиминарну анализу постојећег стања, али и онога шта она убудуће може да понуди. Установљено да су проблеми у вези са реконструкцијом и ревитализацијом Балканске улице бројни и да постоје дуги низ година, али да је почетак решења проблема уређење улице (коловоза, пешачких стаза, успоравање саобраћаја, уређење фасада) и очување духа који носи.

– После добијања списка објеката који се налазе у власништву пословног простора града Београда израђен је пројекат којим је предвиђено да се градски локали трансформишу у радне или продајне просторе старих заната, са јасним предлогом заната који би могли да буду део будуће  понуде ове улице. Тај правилник о старим занатима обухвата потез Балканске улице од хотела „Москва” до Улице Гаврила Принципа – кажу у Заводу.

Пројекат који је урадила ова институција предвиђа да се локали могу доделити јавним конкурсом чије ће пропозиције бити јасно прописане.

– Потенцијални закупци требало би да осим сертификата старог заната приложе и предлог решења простора и визуелног изгледа радње, асортимана и пласмана робе – објашњавају у Заводу и истичу да се у Републици Србији већ стичу добри предуслови за побољшање стања у коме се налазе стари занати јер постоје канали продаје производа и услуга старих заната.

Фасада која мами погледе

Фасада коју у Балканској обично сви примете налази се на кући број 19, сазиданој око 1900. године за породицу Крсмановић. Рељеф на фасади израдио је Ђорђе Јовановић, наш познати вајар чија дела су и Вуков споменик и споменик Јосифу Панчићу. Нажалост, од читавог објекта данас је сачуван само део прочеља са рељефом који приказује персонификацију реке Саве.

Исто име 143 го­ди­не

Бал­кан­ска ули­ца до­би­ла је на­зив по Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву још 1872. го­ди­не. На­ста­ла је на про­сто­ру из­ме­ђу ули­ца Аба­џиј­ске (Кра­љи­це На­та­ли­је) и Са­ва­мал­ске (Га­ври­ла Прин­ци­па). Овај део ва­ро­ши про­јек­то­вао је чу­ве­ни ин­же­њер Франц Јан­ке. 

Јед­на од нај­ста­ри­јих гра­ђе­ви­на у Бал­кан­ској ули­ци је аба­џиј­ска рад­ња Ђор­ђа Ар­се­ни­је­ви­ћа, са­зи­да­на 1876. го­ди­не, на рас­кр­сни­ци са­да­шњих ули­ца Бал­кан­ске и Кра­љи­це На­та­ли­је. На про­че­љу објек­та би­ле су из­ра­ђе­не ма­ка­зе, ко­је и да­нас ука­зу­ју да су се ту не­ка­да кро­ји­ла и ши­ла оде­ла. 

Ули­ца је го­ди­на­ма би­ла по­зна­та по нај­бо­љој ће­тен-ал­ви, сла­до­ле­ду, ле­ско­вач­кој пље­ска­ви­ци и ме­сту где се мо­же на­ћи све од игле до ло­ко­мо­ти­ве.