Наставника за немачки нема довољно
Школску годину која је за нама, у јеку мале матуре, запечатио је и један „застрашујући податак” како га је назвала Јасмина Ђелић, начелница Одељења рада школских управа у Србији. То је, каже, чињеница да у овдашњим основним и средњим школама тренутно ради 457 нестручних предавача, од којих 133 предаје немачки језик, а 48 енглески. Реч је о наставницима који немају потребно образовање прописано правилницима Министарства просвете, а Ђелићева је у јавности нагласила да су податке добили од директора и секретара школа, па сматра да овим бројкама треба додати бар још десет одсто. Истиче да је ситуација најлошија у Зрењанину, а најбоља у Крагујевцу, где нема нестручних наставника, док је у регионима где се настава обавља на језику националних мањина чак половина укупног наставничког кадра нестручна. Овакав податак нарочито забрињава због чињенице да је без познавања језика и рада на рачунару данас готово немогуће пронаћи посао.
Тога је очигледно свестан и Младен Шарчевић, министар просвете, који је недавно у јавности такође проговорио о овој теми и најавио да је једно од два приоритетна питања која ће решавати Национално акредитационо тело хитно оснивање катедре за германистику на Универзитету у Нишу. Министар се, очигледно, води логиком да то значи и више наставника немачког језика у српским школама. Шарчевић је истакао да, „што се тиче наставног кадра, у школама у Србији постоје озбиљни проблеми за четири предмета, а то су математика, физика, информатика и страни језик, пре свега немачки, који је у експанзији”. Он је најавио и „решења која могу бити брза и са којима се може кренути од јесени”, али да ће бити и дугорочнијих варијанти, које ће значити попуњавање учионица стручним кадровима.
Да је неопходно што пре ђацима пружити боље услове за учење страних језика у државним школским клупама сматра и др Љиљана Ђурић, председник Друштва за стране језике и књижевности Србије, удружења које организује такмичења из страних језика у основним и средњим школама. Она наглашава да у систему образовања Србије хитно треба појачати учење свих шест страних језика – енглеског, руског, шпанског, италијанског, француског и немачког, али да се већи број часова мора доделити и српском језику.
– Према нашим сазнањима, енглески језик у школама у Србији учи готово целокупна ученичка популација, и то најчешће као први страни језик. Они језици које ђаци уче као други страни језик заступљени су са упола мањим фондом часова, па су онда и очекивања у погледу постигнућа скромнија. Потребно је инсистирати на учењу других језика поред енглеског, а у школама у којима су бројна одељења са више од 20 ученика, на часовима страног језика ђаке би обавезно требало делити у две групе. Тада бисмо могли очекивати да из школе понесу добро знање и више од једног језика – наглашава за „Политику” Љиљана Ђурић.
Подаци које смо добили од Министарства просвете говоре да је енглески заступљен као први страни језик у 77 одсто школа у Србији. Као други нематерњи језик у домаћим учионицама највише се учи немачки (у 34,34 одсто школа), а следе руски (у 29,55 одсто школа), француски (26,42 одсто), италијански (6,66 одсто) и шпански (3,03 одсто).
Свим припадницима националних мањина у Републици Србији у основној или средњој школи омогућена су три модела образовања. Први је настава на матерњем језику, која се у последњој школској години изводила на албанском, босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском језику. Други облик који су ђаци бирали је двојезична настава на матерњем и српском језику, са којим су у последњој школској години комбиновани албански, мађарски, румунски, словачки и хрватски језик. Трећи понуђени модел је настава на српском језику уз изборни предмет Матерњи језик са елементима националне културе. Он је уведен за припаднике бошњачке, бугарске, буњевачке, мађарске, македонске, ромске, румунске, русинске, словачке, украјинске, хрватске и чешке националне мањине. Поред тог предмета у образовном систему Србије постоје и предмети Буњевачки говор са елементима националне културе (од 2007. године) и Влашки говор са елементима националне културе (од 2013).
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
