Студенти света у ужичком колу

У српској престоници окупили су се почетком минуле недеље као колеге које спаја академски живот, а кућама се враћају с осећајем као да се растају од чланова породице. У претходних седам дана Београд су накратко учинили академском престоницом света – дружили су се, учили о новим културама, а синоћ пред растанак састали су се како би једни другима показали шта су све корисно научили на радионицама на којима су претходних дана укрштали знања и размењивали искуства. Завршна свечаност 12. Међународне студентске недеље приређена је синоћ у Дечјем културном центру Београд.

На њој су студенти из више од 50 земаља показали како размишљају и на који начин би они решавали неке од актуелних проблема у свету. Академци из различитих делова света су у оквиру презентација показали како су се снашли у задацима који се тичу социјалног предузетништва, информационих технологија, дигиталног маркетинга, бизниса и заштите природног окружења. Како су поједине радионице имале и уметничку и рекреативну црту, студенти који су их похађали другарима су представили шта су ново открили и када је реч о фотографији, јоги, музици...

Али, и овим областима морала је да буде нечег поучног. Тако су студенти који су похађали радионицу јоге показали како се достижу унутрашњи мир и стабилност. Ни мјузикл није био обична извођачка тачка – академци који су се на њега фокусирали, ту врсту сценског приказа су дочарали изводећи комад на тему вршњачког насиља.

Чини се, ипак, да су симпатије колега највише побрали академци који су се бавили плесом. А где је плес ту је и прилика да се подсети које све националне игре се изводе од Јужне Америке, преко Африке до далеких азијских предела. Таман када је деловало да су високошколци плесачи дочарали наслеђе свих меридијана и да ће се поклонити публици, одата је почаст и домаћинима. Салом „Донка Шпичек”, разлегли су нама познати звуци – мелодије чувеног „ужичког кола”. Не заостајући много по уложеној енергији за Србима, којима је ова игра у крви, будућа светска интелектуална елита за само неколико секунди је доказала да је схватила суштину нашег кола. У корацима се јесте мало грешило, с обзиром на кратак рок за савладавање „градива”, али ритам, улога коловође и традиционално подврискивање жена у току игре били су беспрекорни. Гости Београда су упознали и нашу спонтаност па су „ужичко” уместо на сцени, завршили у публици.

Ови детаљи последњег дана студентског дружења само су делићи у богатом калеидоскопу који су академци у Београду састављали претходних дана. Студенти су на „Сајму држава” у току недеље представили националне кухиње, народну радиност и ношње, а иако се време свакодневно мењало, њих је послужило па су се мало и опустили на Ади Циганлији.

И у оквиру овогодишњег фестивала, који је одржан под мотом „Преузми иницијативу”, било је приређено и уметничко вече хуманитарног карактера с танго радионицом и џез свирком.

Београђанима су ипак студенти с различитих меридијана највише запали за око у суботу када је у карневалској атмосфери, уз музику, одржан „Дефиле застава” у центру престонице. Осим наше, вијориле су се и заставе Грчке, Грузије, Либана, Индије, Камеруна, Руанде, Костарике, Обале Слоноваче, Судана и других европски, афричких, азијских земаља... Више од шаренила, житеље престонице, чини се, одушевила је дружељубивост и срдачност академске младежи.

– Реакција Београђана је била феноменална. Сви су се распитивали шта се то дешава, ко су момци и девојке који дефилују. Сликали су их, правили селфије са њима, снимали их... Неки суграђани су чак мало и разговарали са студентима, колико је то било могуће с озбзиром на то да је све било у ходу, да није било заустављања – истакла је Тијана Марковић, члан организационог одбора Међународне студентске недеље.

Који су најјачи утисци с којим иностране колеге, по оцени домаћина, данас одлазе из Србије?

– Најупечатљивији су им били догађаји као што су „Сајам држава” и „Дефиле застава”. На њима су могли да се ближе упознају с другим другарима и њиховом традицијом, односно дешавања на којима је владала еуфорија. Многе колеге су се толико зближиле да не желе да крену из наше земље и да се раздвоје. То и не чуди пошто су десетак дана, по цео дан, били нераздвојни – оценила је Марковићева.

Потврда оцене домаћина убрзо је стигла и са сцене ДКЦБ-а где је више страних студената изнело готово идентични утисак – да су за само седам дана стекли пријатеље за цео живот.