Studenti sveta u užičkom kolu

U srpskoj prestonici okupili su se početkom minule nedelje kao kolege koje spaja akademski život, a kućama se vraćaju s osećajem kao da se rastaju od članova porodice. U prethodnih sedam dana Beograd su nakratko učinili akademskom prestonicom sveta – družili su se, učili o novim kulturama, a sinoć pred rastanak sastali su se kako bi jedni drugima pokazali šta su sve korisno naučili na radionicama na kojima su prethodnih dana ukrštali znanja i razmenjivali iskustva. Završna svečanost 12. Međunarodne studentske nedelje priređena je sinoć u Dečjem kulturnom centru Beograd.

Na njoj su studenti iz više od 50 zemalja pokazali kako razmišljaju i na koji način bi oni rešavali neke od aktuelnih problema u svetu. Akademci iz različitih delova sveta su u okviru prezentacija pokazali kako su se snašli u zadacima koji se tiču socijalnog preduzetništva, informacionih tehnologija, digitalnog marketinga, biznisa i zaštite prirodnog okruženja. Kako su pojedine radionice imale i umetničku i rekreativnu crtu, studenti koji su ih pohađali drugarima su predstavili šta su novo otkrili i kada je reč o fotografiji, jogi, muzici...

Ali, i ovim oblastima morala je da bude nečeg poučnog. Tako su studenti koji su pohađali radionicu joge pokazali kako se dostižu unutrašnji mir i stabilnost. Ni mjuzikl nije bio obična izvođačka tačka – akademci koji su se na njega fokusirali, tu vrstu scenskog prikaza su dočarali izvodeći komad na temu vršnjačkog nasilja.

Čini se, ipak, da su simpatije kolega najviše pobrali akademci koji su se bavili plesom. A gde je ples tu je i prilika da se podseti koje sve nacionalne igre se izvode od Južne Amerike, preko Afrike do dalekih azijskih predela. Taman kada je delovalo da su visokoškolci plesači dočarali nasleđe svih meridijana i da će se pokloniti publici, odata je počast i domaćinima. Salom „Donka Špiček”, razlegli su nama poznati zvuci – melodije čuvenog „užičkog kola”. Ne zaostajući mnogo po uloženoj energiji za Srbima, kojima je ova igra u krvi, buduća svetska intelektualna elita za samo nekoliko sekundi je dokazala da je shvatila suštinu našeg kola. U koracima se jeste malo grešilo, s obzirom na kratak rok za savladavanje „gradiva”, ali ritam, uloga kolovođe i tradicionalno podvriskivanje žena u toku igre bili su besprekorni. Gosti Beograda su upoznali i našu spontanost pa su „užičko” umesto na sceni, završili u publici.

Ovi detalji poslednjeg dana studentskog druženja samo su delići u bogatom kaleidoskopu koji su akademci u Beogradu sastavljali prethodnih dana. Studenti su na „Sajmu država” u toku nedelje predstavili nacionalne kuhinje, narodnu radinost i nošnje, a iako se vreme svakodnevno menjalo, njih je poslužilo pa su se malo i opustili na Adi Ciganliji.

I u okviru ovogodišnjeg festivala, koji je održan pod motom „Preuzmi inicijativu”, bilo je priređeno i umetničko veče humanitarnog karaktera s tango radionicom i džez svirkom.

Beograđanima su ipak studenti s različitih meridijana najviše zapali za oko u subotu kada je u karnevalskoj atmosferi, uz muziku, održan „Defile zastava” u centru prestonice. Osim naše, vijorile su se i zastave Grčke, Gruzije, Libana, Indije, Kameruna, Ruande, Kostarike, Obale Slonovače, Sudana i drugih evropski, afričkih, azijskih zemalja... Više od šarenila, žitelje prestonice, čini se, oduševila je druželjubivost i srdačnost akademske mladeži.

– Reakcija Beograđana je bila fenomenalna. Svi su se raspitivali šta se to dešava, ko su momci i devojke koji defiluju. Slikali su ih, pravili selfije sa njima, snimali ih... Neki sugrađani su čak malo i razgovarali sa studentima, koliko je to bilo moguće s ozbzirom na to da je sve bilo u hodu, da nije bilo zaustavljanja – istakla je Tijana Marković, član organizacionog odbora Međunarodne studentske nedelje.

Koji su najjači utisci s kojim inostrane kolege, po oceni domaćina, danas odlaze iz Srbije?

– Najupečatljiviji su im bili događaji kao što su „Sajam država” i „Defile zastava”. Na njima su mogli da se bliže upoznaju s drugim drugarima i njihovom tradicijom, odnosno dešavanja na kojima je vladala euforija. Mnoge kolege su se toliko zbližile da ne žele da krenu iz naše zemlje i da se razdvoje. To i ne čudi pošto su desetak dana, po ceo dan, bili nerazdvojni – ocenila je Markovićeva.

Potvrda ocene domaćina ubrzo je stigla i sa scene DKCB-a gde je više stranih studenata iznelo gotovo identični utisak – da su za samo sedam dana stekli prijatelje za ceo život.