Кумује Скупштина Новог Сада
Нови Сад – Кад ће мост и како ће се звати, и даље су главна и најважнија споредна ствар у шест година дугој изградњи новог „Жежеља” у Новом Саду. Спреман је и за друмски саобраћај али још чека, како смо већ објавили, крај августа и европске званице. ЕУ је највећи финансијер, али овај критеријум за давање назива мосту ипак није нигде записан. Извеснија је жеља администрације ЕУ да свечано отварање не прође без ње. Када је туда пролетос прошао први воз, европска комесарка за транспорт Виолета Булц захвалила је Србији што држи обећање и заједнички отварају мост. Не би било згодно ни да се понови 2005. година, када је обновљени Мост слободе прво отворила градска власт, претекавши покрајинску и републичку, које су са званичницима ЕУ то планирале неколико дана касније. Град тада није толерисао да грађани чекају на мост који је био готов.
Прве идеје о имену новог моста чуле су се пре шест месеци, када је Фондација „Нови Сад 2021” открила јавности свој „Мост наде”, а пројектант Александар Бојовић пожелео назив по научнику Милутину Миланковићу. Радикали траже „Мост 25. новембра”, а у Покрету обнове краљевине Србије крстили би га по краљу Александру... Али ко ће заиста кумовати? Чини се да се у јавности не зна да ли је назив овог моста, који је део важног коридора, ствар града или државе, можда и покрајине, јер се и она у којечему пита.
У фондацији наводе за наш лист да су своју иницијативу, коју је подржало више установа и појединаца у граду, предали комисији за називе делова насељених места и јавних служби при Скупштини града, а након одговора да је то у надлежности републике, проследили су је Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Истовремено, напомињу, проследили су молбу покрајини за подршку. До данас, кажу, нису добили одговор за „Мост наде”.
„Какав ’Мост наде’, то не значи ништа, треба нам конкретнији назив, а ми имамо у виду 100. годишњицу присаједињења”, коментарише одборник Ђурађ Јакшић (СРС) који нема дилему око процедуре и још у фебруару је „Мост 25. новембра” достављен градској комисији за називе делова насељених места и јавних служби.
Бранка Бежанов (ПОКС), заменица председника новосадске скупштине, морала је ипак да провери, а онда нам је потврдила да је њен покрет упутио „краља Александра” градском парламенту.
У Министарству државне управе и локалне самоуправе наводе за „Политику” да је Законом о локалној самоуправи, члан 93, став један, утврђено да скупштина јединице локалне самоуправе одлучује о именима делова насељених места на својој територији, а тиме и о називима мостова, уз претходну сагласност овог министарства.
Пошто су у Новом Саду у службеној употреби и језици мањина биће потребна мишљења националних савета и савета за међунационалне односе. На питање да ли град има обавезу да укључи грађане у одлучивање, у министарству одговарају да грађани могу, у поступку за грађанску иницијативу, предложити назив моста скупштинској комисији за предлагање имена делова насељених места. За такву иницијативу потребна је подршка, по статуту града, 10 одсто грађана, а затим треба да је прихвати већина одборника.
У Скупштини Новог Сада навели су за „Политику” да комисија за давање назива није до сада разматрала иницијативе о мосту, а да ће овај парламент разматрати предлог решења када им буде достављен. Комисија ће морати да тражи и, како наводе, сагласност покрајинског секретаријата надлежног за локалну самоуправу.
Ко је власник
Формално је држава власник новог друмско-железничког моста у Новом Саду, а она је инвеститорско право пренела на Железнице Србије. Мост су финансирали делегација ЕУ у Србији, АП Војводина и Град Нови Сад. По прва два основна уговора, ЕУ је платила челичну конструкцију, а АПВ и град остале грађевинске радове и демонтажу старог привременог моста. Радови су били уговорени на 45,3 милиона евра, а накнадно су додати нови, па је инвестиција нарасла на око 51 милион евра.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
