Kumuje Skupština Novog Sada
Novi Sad – Kad će most i kako će se zvati, i dalje su glavna i najvažnija sporedna stvar u šest godina dugoj izgradnji novog „Žeželja” u Novom Sadu. Spreman je i za drumski saobraćaj ali još čeka, kako smo već objavili, kraj avgusta i evropske zvanice. EU je najveći finansijer, ali ovaj kriterijum za davanje naziva mostu ipak nije nigde zapisan. Izvesnija je želja administracije EU da svečano otvaranje ne prođe bez nje. Kada je tuda proletos prošao prvi voz, evropska komesarka za transport Violeta Bulc zahvalila je Srbiji što drži obećanje i zajednički otvaraju most. Ne bi bilo zgodno ni da se ponovi 2005. godina, kada je obnovljeni Most slobode prvo otvorila gradska vlast, pretekavši pokrajinsku i republičku, koje su sa zvaničnicima EU to planirale nekoliko dana kasnije. Grad tada nije tolerisao da građani čekaju na most koji je bio gotov.
Prve ideje o imenu novog mosta čule su se pre šest meseci, kada je Fondacija „Novi Sad 2021” otkrila javnosti svoj „Most nade”, a projektant Aleksandar Bojović poželeo naziv po naučniku Milutinu Milankoviću. Radikali traže „Most 25. novembra”, a u Pokretu obnove kraljevine Srbije krstili bi ga po kralju Aleksandru... Ali ko će zaista kumovati? Čini se da se u javnosti ne zna da li je naziv ovog mosta, koji je deo važnog koridora, stvar grada ili države, možda i pokrajine, jer se i ona u koječemu pita.
U fondaciji navode za naš list da su svoju inicijativu, koju je podržalo više ustanova i pojedinaca u gradu, predali komisiji za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi pri Skupštini grada, a nakon odgovora da je to u nadležnosti republike, prosledili su je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Istovremeno, napominju, prosledili su molbu pokrajini za podršku. Do danas, kažu, nisu dobili odgovor za „Most nade”.
„Kakav ’Most nade’, to ne znači ništa, treba nam konkretniji naziv, a mi imamo u vidu 100. godišnjicu prisajedinjenja”, komentariše odbornik Đurađ Jakšić (SRS) koji nema dilemu oko procedure i još u februaru je „Most 25. novembra” dostavljen gradskoj komisiji za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi.
Branka Bežanov (POKS), zamenica predsednika novosadske skupštine, morala je ipak da proveri, a onda nam je potvrdila da je njen pokret uputio „kralja Aleksandra” gradskom parlamentu.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave navode za „Politiku” da je Zakonom o lokalnoj samoupravi, član 93, stav jedan, utvrđeno da skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje o imenima delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji, a time i o nazivima mostova, uz prethodnu saglasnost ovog ministarstva.
Pošto su u Novom Sadu u službenoj upotrebi i jezici manjina biće potrebna mišljenja nacionalnih saveta i saveta za međunacionalne odnose. Na pitanje da li grad ima obavezu da uključi građane u odlučivanje, u ministarstvu odgovaraju da građani mogu, u postupku za građansku inicijativu, predložiti naziv mosta skupštinskoj komisiji za predlaganje imena delova naseljenih mesta. Za takvu inicijativu potrebna je podrška, po statutu grada, 10 odsto građana, a zatim treba da je prihvati većina odbornika.
U Skupštini Novog Sada naveli su za „Politiku” da komisija za davanje naziva nije do sada razmatrala inicijative o mostu, a da će ovaj parlament razmatrati predlog rešenja kada im bude dostavljen. Komisija će morati da traži i, kako navode, saglasnost pokrajinskog sekretarijata nadležnog za lokalnu samoupravu.
Ko je vlasnik
Formalno je država vlasnik novog drumsko-železničkog mosta u Novom Sadu, a ona je investitorsko pravo prenela na Železnice Srbije. Most su finansirali delegacija EU u Srbiji, AP Vojvodina i Grad Novi Sad. Po prva dva osnovna ugovora, EU je platila čeličnu konstrukciju, a APV i grad ostale građevinske radove i demontažu starog privremenog mosta. Radovi su bili ugovoreni na 45,3 miliona evra, a naknadno su dodati novi, pa je investicija narasla na oko 51 milion evra.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
