Мангулица, дабар и локвањи

Речица Засавица меандрира кроз мачванску равницу, окружена пространим пашњацима, обрадивим површинама или шумским забранима и ствара специјалан резерват природе који је по њој и добио име. Простире се између насеља Црна Бара, Баново Поље, Равње, Засавица 1 и 2, Салаш Ноћајски, Ноћај и Мачванска Митровица.

Укупна дужина водотока износи 33,1 километар, ширина водене површине достиже до 80 метара, а дубина јој је при средњем водостају око 2,5 метра; лежи на надморској висини од 76 до 82 метра. Подземним путем се напаја дринском водом, а сврстава се у текуће, али и у стајаће воде. Настаје спајањем воде из Дубоке Јоваче и канала Прекопца. Ово подручје је познато по геотермалним водама.

Специјални резерват „Засавица” стављен је 1997. године под заштиту државе као природно добро прве категорије од изузетног значаја за Републику. У резервату је успостављен режим заштите другог и трећег степена, од чега је под укупном заштитом 1.812 хектара. Засавица је проглашена за IBA подручје (еколошки стандард), а од 2002. године је члан Федерације националних паркова Европе. Старалац резервата је Покрет горана Сремска Митровица.

На простору резервата забележено је више од 600 врста биљака, међу којима има ретких, ендемских и угрожених врста. Посебно место заузима алдрованда, реликтна врста која се налази на светској црвеној листи флоре. Ту су и пољски јасен, тополе, врбе, црне јове, као и липа, лужњак и цер.

У водама Засавице живи више од 250 врста алги и 21 врста рибе, а Засавица је једино станиште рибе мргуде у Србији. Има укупно 185 врста птица и тридесетак врста сисара.

У овој јединственој учионици на малом простору могу да се прате сви природни процеси.

(/slika2)Овде ћете осетити шта значи боравити у нетакнутој природи, чути занимљиве приче, пловити по реци поред дабрових кућица, пробати хлеба, масти, соли и паприке, специјалитете од мангулице, гушчји паприкаш са широким резанцима или рибље ђаконије, пити добро домаће вино и, наравно, уживати уз звуке оркестра „Змаја од Ноћаја”, како их популарно зову. Ту су и њиве које крију тајну која ће бити откривена када буде „пара” (претпоставља се да су остаци Сирмијума у питању).

Овде се може видети мангулица, чија је највећа вредност њена маст која има и до 80 одсто мање холестерола и осталих штетних триглицерида од беле „обичне свиње”. Узгаја се у резервату од 1998. године, слободно пуштена у природи, а ако вам се посрећи спазићете и „симпатичну” њушкицу дабра, који је враћен у старо станиште. У ово доба године цветају и локвањи.