Црногорске установе затворене за Србе
Подгорица – Скоро две-три деценије интелектуалци из Црне Горе, бројне просрпске невладине организације и партије, пре свих Српски национални савет, као кровна институција српског народа у Црној Гори, покушавају с мртве тачке покренути питање лошег, односно „никад горег положаја Срба у, не Његошевој Црној Гори, већ у новоствореној Монтенегрини”.
О њиховом, како наводе, неподношљивом положају у школству и целом образовном систему, здравству, немогућности да буду запослени у било којем државном органу и институцији од месне заједнице до дипломатије, прећутној забрани објављивања њихових дела, протеривању српског језика и ћириличног писма, нападима на имовину Митрополије црногорско-приморске, прогону свештенства... више се чуло када је на то указао патријарх српски Иринеј. И председник Србије Александар Вучић је рекао да ће о томе разговарати са званичним представницима Срба и власти у Црној Гори.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оценио је јуче да патријарх Иринеј није случајно рекао да је цркви у Црној Гори горе него у турско време.
„Сада Брозови ђаци хоће да стварају своју цркву. Можете да замислите, безбожници, па чак и муслимани који подржавају секту овога (Мираша) Дедеића, хоће да стварају цркву”, казао је Амфилохије након литургије поводом Битке на Мартинићима, у Бјелопавићима. „Због тога је патријарх СПЦ Иринеј можда и оштро рекао једну реч, али не без разлога јер је власт почела да прогони Митрополију црногорско-приморску и Српску православну цркву, а да устоличује, плаћа и форсира секту безбожника. Безбожници су је створили, то је безбожна секта, која нема везе са црквом.”
Председник Српског националног савета др Момчило Вуксановић за наше новине каже да је Иринеј, „разумео како је понашање црногорске власти према српском народу жалосно и неприхватљиво, па је и његова изјава упозорење да је такав однос неодржив”.
„Представници државних институција Црне Горе нису ни покушали да демантују наводе Његове светости о њиховом односу према српском народу и Српској православној цркви у Црној Гори. А како би и могли када су све државне институције у Црној Гори за Србе затворене, када су српском народу претпоставили све мањинске заједнице, без обзира на то да ли их има један, пет или седам одсто, и тако им омогућили да имају далеко већи и друштвени и политички утицај”, пита Вуксановић.
Према званичним информацијама, у јавним службама ради 82,11 одсто Црногораца, преостала места су преузели Бошњаци, близу шест одсто, а остало су поделили Муслимани, Албанци и Хрвати. Око седам одсто Срба запослено је у јавној управи, а, према последњим подацима са пописа, они чине око 30 одсто становништва.
Председник Политичког савета парламентарне странке Нове српске демократије (НСД), професор и посланик у црногорском парламенту, Будимир Алексић, поручује да се напокон српске странке морају заложити за „правно признање Срба у Црној Гори и њихова конститутивна права”.
„Срби у Уставу Црне Горе сада немају никакав статус. Нити су мањина, нити конститутивни народ. Српски језик није службени и поред чињенице што њиме говори и пише највећи број грађана. Заиста је тешко наћи народ у Европи чија се права толико газе као што је случај са Србима у Црној Гори”, каже Алексић.
Он додаје да је реализован и „прогон српских писаца из наставног програма”:
„За књижевна и научна дела настала на српском језику која су стварали Срби из државног буџета се не издваја ниједан цент. Годинама се из наставних програма у Црној Гори избацују знаменити српски писци. Тако су уместо Милорада Павића и Матије Бећковића места заузели Андреј Николаидис и Есад Мекули”, наводи Алексић. „Из уџбеника су нестали Свети Сава, Теодосије, Јован Јовановић Змај, краљ Никола Петровић… Избачене су чак и епске песме: ’Женидба краља Вукашина’, ’Хасанагиница’, док су ’Женидба Милића Барјактара’ и две песме о Старцу Милији сврстане у црногорску књижевност.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
