Crnogorske ustanove zatvorene za Srbe
Podgorica – Skoro dve-tri decenije intelektualci iz Crne Gore, brojne prosrpske nevladine organizacije i partije, pre svih Srpski nacionalni savet, kao krovna institucija srpskog naroda u Crnoj Gori, pokušavaju s mrtve tačke pokrenuti pitanje lošeg, odnosno „nikad goreg položaja Srba u, ne Njegoševoj Crnoj Gori, već u novostvorenoj Montenegrini”.
O njihovom, kako navode, nepodnošljivom položaju u školstvu i celom obrazovnom sistemu, zdravstvu, nemogućnosti da budu zaposleni u bilo kojem državnom organu i instituciji od mesne zajednice do diplomatije, prećutnoj zabrani objavljivanja njihovih dela, proterivanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma, napadima na imovinu Mitropolije crnogorsko-primorske, progonu sveštenstva... više se čulo kada je na to ukazao patrijarh srpski Irinej. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će o tome razgovarati sa zvaničnim predstavnicima Srba i vlasti u Crnoj Gori.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ocenio je juče da patrijarh Irinej nije slučajno rekao da je crkvi u Crnoj Gori gore nego u tursko vreme.
„Sada Brozovi đaci hoće da stvaraju svoju crkvu. Možete da zamislite, bezbožnici, pa čak i muslimani koji podržavaju sektu ovoga (Miraša) Dedeića, hoće da stvaraju crkvu”, kazao je Amfilohije nakon liturgije povodom Bitke na Martinićima, u Bjelopavićima. „Zbog toga je patrijarh SPC Irinej možda i oštro rekao jednu reč, ali ne bez razloga jer je vlast počela da progoni Mitropoliju crnogorsko-primorsku i Srpsku pravoslavnu crkvu, a da ustoličuje, plaća i forsira sektu bezbožnika. Bezbožnici su je stvorili, to je bezbožna sekta, koja nema veze sa crkvom.”
Predsednik Srpskog nacionalnog saveta dr Momčilo Vuksanović za naše novine kaže da je Irinej, „razumeo kako je ponašanje crnogorske vlasti prema srpskom narodu žalosno i neprihvatljivo, pa je i njegova izjava upozorenje da je takav odnos neodrživ”.
„Predstavnici državnih institucija Crne Gore nisu ni pokušali da demantuju navode Njegove svetosti o njihovom odnosu prema srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. A kako bi i mogli kada su sve državne institucije u Crnoj Gori za Srbe zatvorene, kada su srpskom narodu pretpostavili sve manjinske zajednice, bez obzira na to da li ih ima jedan, pet ili sedam odsto, i tako im omogućili da imaju daleko veći i društveni i politički uticaj”, pita Vuksanović.
Prema zvaničnim informacijama, u javnim službama radi 82,11 odsto Crnogoraca, preostala mesta su preuzeli Bošnjaci, blizu šest odsto, a ostalo su podelili Muslimani, Albanci i Hrvati. Oko sedam odsto Srba zaposleno je u javnoj upravi, a, prema poslednjim podacima sa popisa, oni čine oko 30 odsto stanovništva.
Predsednik Političkog saveta parlamentarne stranke Nove srpske demokratije (NSD), profesor i poslanik u crnogorskom parlamentu, Budimir Aleksić, poručuje da se napokon srpske stranke moraju založiti za „pravno priznanje Srba u Crnoj Gori i njihova konstitutivna prava”.
„Srbi u Ustavu Crne Gore sada nemaju nikakav status. Niti su manjina, niti konstitutivni narod. Srpski jezik nije službeni i pored činjenice što njime govori i piše najveći broj građana. Zaista je teško naći narod u Evropi čija se prava toliko gaze kao što je slučaj sa Srbima u Crnoj Gori”, kaže Aleksić.
On dodaje da je realizovan i „progon srpskih pisaca iz nastavnog programa”:
„Za književna i naučna dela nastala na srpskom jeziku koja su stvarali Srbi iz državnog budžeta se ne izdvaja nijedan cent. Godinama se iz nastavnih programa u Crnoj Gori izbacuju znameniti srpski pisci. Tako su umesto Milorada Pavića i Matije Bećkovića mesta zauzeli Andrej Nikolaidis i Esad Mekuli”, navodi Aleksić. „Iz udžbenika su nestali Sveti Sava, Teodosije, Jovan Jovanović Zmaj, kralj Nikola Petrović… Izbačene su čak i epske pesme: ’Ženidba kralja Vukašina’, ’Hasanaginica’, dok su ’Ženidba Milića Barjaktara’ i dve pesme o Starcu Miliji svrstane u crnogorsku književnost.”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
