Камате ниске, а клијената нигде

Аналитичари Адико банке истрајавају на својој процени да ће у овој години пласмани банака да порасту око осам одсто. По њиховим анализама, приватни сектор ће више да се задужује, јер их мотивишу добре прогнозе о расту потрошње и инвестиција. Већим пласманима ће допринети и трајно ниске камате и велика конкуренција међу банкама. Банке су очистиле билансе од ненаплативих зајмова, високо су ликвидне што им омогућава да почну с већим кредитирањем. Стручњаци Адико банке прогнозирају да ће се ненаплатива потраживања (НПЛ) у 2018. години смањити на ниво од 8,5 одсто. Пре пет година, подсећања ради, удео НПЛ-а био је око 22 одсто свих кредита.

Од ове банке стиже за дужнике и лепа вест да ће камате на динарске зајмове најмање у наредних годину и по дана да остану на садашњем нивоу. То значи да ће динарски кредити привреди имати камату од око пет одсто у просеку, а да ће исти за становништво имати цену од око десет одсто у просеку.

Наиме, аналитичари ове банке очекују да ће Народна банка Србије тек у првом кварталу 2020. године да повећа референтну камату, која је основица за израчунавање осталих камата, и то само 0,25 базних поена. Референтна сада износи три одсто.

Иначе, аналитичари Адико банке прогнозирају привредни раст за ову годину од четири одсто.

Да већег задуживања привреде и грађана још увек нема, потврдила је пре неколико дана и Славица Павловић, председница Извршног одбора Еуробанке. По њеним речима, српска економија има позитиван тренд раста, што је, ако се настави, добар знак за привреду, али још увек нема „преливања” на раст кредитне активности банака.

– Економска теорија и пракса указују да је неопходно да се прво покрене привреда, банке се потом укључују и појачавају кредитну активност, а тек се онда улази у циклус убрзаног укупног економског раста – каже Славица Павловић

Ниске камате, напомиње, могу да подстакну кредитни раст, али нису гарант привредног развоја, што потврђује чињеница да су у Србији каматне стопе већ дужи период ниске, а да немамо веома висок раст кредитног тржишта. – За економски раст потребно је да постоји јасна економска политика, добар пословни амбијент и фокус на сегменте развоја привреде – каже она, додајући да ће банкарски сектор то препознати и кредитирати.

У Србији је, како оцењује, сада остварена макроекономска стабилност, али је потребно додатно унапредити пословни амбијент, јер сваки инвеститор жели јасно дефинисану економску политику, правично судство и извесност у пословању.

Економиста Љубомир Маџар каже да је у случају привреде разлог за смањено задуживање неповерење и недостатак пословног амбијента.

– Ми немамо сређен правни систем и због тога се нерадо инвестира. Ништа тако не паралише инвестиције као неизвесност. Најбољи знак би био када бисмо напредовали у извршавању уговора и финансијској дисциплини. Бојим се да због тога задуго нећемо оживети инвестиције. Што се тиче грађана разлог је то што су зараде мале, а нема ни извесности. Да би неко узео кредит мора веровати у будућност, да може да га сервисира. Страх од будућности блокира задуживање. С друге стране сада је наплаћивање дугова ефикасније па је и то разлог што је становништво опрезно – каже Маџар.