Kamate niske, a klijenata nigde

Analitičari Adiko banke istrajavaju na svojoj proceni da će u ovoj godini plasmani banaka da porastu oko osam odsto. Po njihovim analizama, privatni sektor će više da se zadužuje, jer ih motivišu dobre prognoze o rastu potrošnje i investicija. Većim plasmanima će doprineti i trajno niske kamate i velika konkurencija među bankama. Banke su očistile bilanse od nenaplativih zajmova, visoko su likvidne što im omogućava da počnu s većim kreditiranjem. Stručnjaci Adiko banke prognoziraju da će se nenaplativa potraživanja (NPL) u 2018. godini smanjiti na nivo od 8,5 odsto. Pre pet godina, podsećanja radi, udeo NPL-a bio je oko 22 odsto svih kredita.

Od ove banke stiže za dužnike i lepa vest da će kamate na dinarske zajmove najmanje u narednih godinu i po dana da ostanu na sadašnjem nivou. To znači da će dinarski krediti privredi imati kamatu od oko pet odsto u proseku, a da će isti za stanovništvo imati cenu od oko deset odsto u proseku.

Naime, analitičari ove banke očekuju da će Narodna banka Srbije tek u prvom kvartalu 2020. godine da poveća referentnu kamatu, koja je osnovica za izračunavanje ostalih kamata, i to samo 0,25 baznih poena. Referentna sada iznosi tri odsto.

Inače, analitičari Adiko banke prognoziraju privredni rast za ovu godinu od četiri odsto.

Da većeg zaduživanja privrede i građana još uvek nema, potvrdila je pre nekoliko dana i Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke. Po njenim rečima, srpska ekonomija ima pozitivan trend rasta, što je, ako se nastavi, dobar znak za privredu, ali još uvek nema „prelivanja” na rast kreditne aktivnosti banaka.

– Ekonomska teorija i praksa ukazuju da je neophodno da se prvo pokrene privreda, banke se potom uključuju i pojačavaju kreditnu aktivnost, a tek se onda ulazi u ciklus ubrzanog ukupnog ekonomskog rasta – kaže Slavica Pavlović

Niske kamate, napominje, mogu da podstaknu kreditni rast, ali nisu garant privrednog razvoja, što potvrđuje činjenica da su u Srbiji kamatne stope već duži period niske, a da nemamo veoma visok rast kreditnog tržišta. – Za ekonomski rast potrebno je da postoji jasna ekonomska politika, dobar poslovni ambijent i fokus na segmente razvoja privrede – kaže ona, dodajući da će bankarski sektor to prepoznati i kreditirati.

U Srbiji je, kako ocenjuje, sada ostvarena makroekonomska stabilnost, ali je potrebno dodatno unaprediti poslovni ambijent, jer svaki investitor želi jasno definisanu ekonomsku politiku, pravično sudstvo i izvesnost u poslovanju.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je u slučaju privrede razlog za smanjeno zaduživanje nepoverenje i nedostatak poslovnog ambijenta.

– Mi nemamo sređen pravni sistem i zbog toga se nerado investira. Ništa tako ne parališe investicije kao neizvesnost. Najbolji znak bi bio kada bismo napredovali u izvršavanju ugovora i finansijskoj disciplini. Bojim se da zbog toga zadugo nećemo oživeti investicije. Što se tiče građana razlog je to što su zarade male, a nema ni izvesnosti. Da bi neko uzeo kredit mora verovati u budućnost, da može da ga servisira. Strah od budućnosti blokira zaduživanje. S druge strane sada je naplaćivanje dugova efikasnije pa je i to razlog što je stanovništvo oprezno – kaže Madžar.