Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Громобрани штите имовину

Све јавне установе, пословни центри и стамбене зграде више од 30 метара морали би да буду заштићени од удара грома
Громобрани штите имовину
Са громобраном је сигурније: манастир Хиландар (Фото Н. Стефановић)

Кућа породице Цогољевић у селу Губеревци код Чачка изгорела је недавно у пожару који је изазвао удар грома. Исто је задесило и породицу у Ерчагама код Ивањице – за непуних пола сата отишло је све што су током живота стварали: алат, ствари, намештај, документа... Од удара грома и у пријепољском насељу Оровац запалила се породична кућа, па су пожари током невремена натерали многе да провере да ли су исправни громобрани на кућама и зградама у којима живе и да ли их уопште има.

– Изгледа да људи неће више да стрепе да ли ће Свети Илија Громовник чути и услишити њихову молитву – примећује у шали Никола Стевановић, човек који се пуних 25 година бави заштитом од атмосферских пражњења, за коју каже да је прилично поуздана, у шта су се уверили и монаси манастира Хиландар, где је такође постављао и проверавао заштиту.

Додуше, громобрани са раним стартовањем, који се стављају на породичне куће, представљају трошак од 60.000 до 250.000 динара, али у односу на драгоценост коју штите, то и није много, примећује наш саговорник.

У току невремена посебно су угрожене зграде више од 30 метара, због чега морају да имају громобране да их штите, као и све јавне установе, пословни центри, цркве јер и у њих може да удари гром зато што су ови објекти доминантни у односу на околину. Ипак, станари стамбених зграда о исправности громобрана помисле само када почне да сева.

– Док је све било на савести станара мало се бринуло о заштити, можда и зато што су се осећали безбедно. Верујем да ће новопостављени управници зграда водити више рачуна о исправности громобрана – примећује Стевановић.

Могућности да некога у стану удари гром готово да нема, али је ту ризик од пожара и кварова електричних уређаја. Зато је важна редовна провера исправности громобранске инсталације у зградама, на сваке четири године, подсећа наш саговорник. Овлашћене фирме контролишу објекте у зависности од њихове намене на период од две до шест година и издају уверење. Цена ове услуге је око 10.000 динара и, важно је нагласити, надлежна инспекција то редовно проверава, што Србију, по савесности, сврстава у сам врх европских земаља, наводи стручњак за громобранске системе.

– По Закону о заштити од пожара, чије је спровођење у надлежности Министарства унутрашњих послова, сектора за ванредне ситуације, корисници су дужни да нас позову да изађемо на терен како би противпожарним инспекторима документовали да је громобрански систем исправан – наглашава Стевановић, додајући да у случају да контрола није урађена казну плаћају директор и фирма.

Систем заштите од удара грома састоји се од три компоненте. Шипка, која се уочава на врху зграде, пројектована је да послужи за пражњење грома. Има их различитих облика, величине и дизајна. Други део су проводници, металне траке које служе да спроведу струју грома. Налазе се дуж ивица и врхова крова и низ зидове до приземља зграде. Трећи део су шипке у земљи повезане са проводницима. Циљ целе инсталације је да преузме и спроведе електрично пражњење у земљу. Сигуран пут за пражњење грома је најважнији.

Најчешћи проблем због којег је и неопходна контрола громобранских инсталација јесте настанак корозије услед атмосферских утицаја, као и удара грома, али оштећења се најчешће дешавају приликом извођења различитих грађевинских радова, пре свега на крову. С обзиром на то да громобранске инсталације не могу спречити оштећења електронике и рачунара, требало би их искључити током грмљавине, да би се заштитили. Важно је нагласити да громобран на једној кући не штити другу кућу, упозорава на крају разговора Стевановић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stefan Stojanovic
Ја не разумем шта ће манастиру громобран - па зар крст није довољан? Зар их Бог не штити?
Лука
Ко се чува и Бог га чува.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.