Саксије на Газели

Недавно сам боравио у Суботици и одушевио се сређеношћу фасада зграда, градском пешачком зоном која обилује угоститељским објектима, али и клупама за одмор грађана. Посебно је лепа фонтана од керамике, која није тако велелепна, нити се чује музика око ње, али може да јој се приђе и ужива у шумовима воде и свежини коју пружа. Посебно је леп утисак оставио велики број висећих саксија на стубовима по целој зони са цвећем најразличитијих боја, по чему се види да их надлежна служба редовно одржава.

Приликом повратка у Београд, пролазећи ауто-путем преко Газеле, угледао сам висеће саксије на стубовима, са неокресаним биљкама неодређене тамне боје, без цветова и различитих габарита, које су више личиле на грмове. Према подацима „Градског зеленила”, на ауто-путу је на дужини од 22 километра постављено више од 900 таквих саксија. Не знам ко је донео одлуку да се саксије са цвећем постављају тамо где нема услова за одржавање.

Својевремено је градска власт изашла са акцијом „Да се ради и гради по твом”. Не верујем да би било који Београђанин који воли свој град икад дао свој глас за један овакав подухват, који ће највероватније да се заврши као још један скуп промашај.

Р. Петровић,
Београд