Saksije na Gazeli

Nedavno sam boravio u Subotici i oduševio se sređenošću fasada zgrada, gradskom pešačkom zonom koja obiluje ugostiteljskim objektima, ali i klupama za odmor građana. Posebno je lepa fontana od keramike, koja nije tako velelepna, niti se čuje muzika oko nje, ali može da joj se priđe i uživa u šumovima vode i svežini koju pruža. Posebno je lep utisak ostavio veliki broj visećih saksija na stubovima po celoj zoni sa cvećem najrazličitijih boja, po čemu se vidi da ih nadležna služba redovno održava.

Prilikom povratka u Beograd, prolazeći auto-putem preko Gazele, ugledao sam viseće saksije na stubovima, sa neokresanim biljkama neodređene tamne boje, bez cvetova i različitih gabarita, koje su više ličile na grmove. Prema podacima „Gradskog zelenila”, na auto-putu je na dužini od 22 kilometra postavljeno više od 900 takvih saksija. Ne znam ko je doneo odluku da se saksije sa cvećem postavljaju tamo gde nema uslova za održavanje.

Svojevremeno je gradska vlast izašla sa akcijom „Da se radi i gradi po tvom”. Ne verujem da bi bilo koji Beograđanin koji voli svoj grad ikad dao svoj glas za jedan ovakav poduhvat, koji će najverovatnije da se završi kao još jedan skup promašaj.

R. Petrović,
Beograd