Олга Даниловић у московском финалу

Олгу Даниловић није зауставила серија успеха у Москви. Није стала ни када је у полуфиналу, против Анастасије Саснович, испустила предност од 6:2, 2:0. Изгубила је други сет, па наставила у трећем пуном снагом и поново повела са 5:2.

Када је два пута заредом пропустила да сервира за меч, а Белрускиња стигла до 5:5, сви су већ могли да замисле данак неискуству седамнаестогодишње тенисерке која је први пут у каријери у полуфиналу ВТА турнира.

Толико пропуштених прилика мора да се врти по глави, али Олга је прекинула са штетним размишљањем и шампионски све надокнадила брејком за 6:5 и сервисом за гем нулом: 6:2, 5:7, 7:5, после 2 сата и 20 минута.

Од пораза у другом колу квалификација и потом уласка у главни жреб као „срећна губитница” – са већ купљеном авионском картом за повратак – Даниловићева не престаје са чудима на терену. Дошла је као 187. на свету, а победила четири противнице из првих 100: најпре 83. Ану Шмидлову, па 49. Кају Канепи и онда приредила сензацију турнира победом против првог носиоца Јулије Гергес, десете на ВТА листи.

Ретко се дешава да „убице џинова” у тенису прођу наредно коло. Олгу, међутим, није понела сензација, ни чињеница да игра са „само” 42. на свету. Доминирала је током целог меча, чак и после свих пропуштених прилика.

Новинаре је највише занимало шта је размишљала и говорила себи после таквих пропуста, с обзиром на изразиту емотивност и младост:

– Да, врло сам емотивна. Мој тренер Алекс Кореча ми је рекао једну сјајну ствар: „Шта год да урадиш, избриши!”. То себи говорим све време. Шта год да урадим, а најчешће су то неке глупе грешке, кажем себи: избриши, заборави. Мој тим узима на себе сву негативну енергију, они играју са мном на клупи, мислим да бришу све моје грешке.

О победи у полуфиналу није говорила много, примила је нови успех много мирније:

– На почетку меча је било врло топло време. Служио ме је ритерн, знала сам да имам изузетно чврстог ривала. Када је губила у трећем сету заиграла је сјајно, а ја сам на 5:5 дала све од себе. Драго ми је да хвале моју игру, али не пратим шта пишу о мени, немам времена за то, концентришем се на игру.

Главна питања била су везана за данашње финале, из много разлога. Најпре зато што је прво за Анастасију Потапову, као и за Даниловићеву. У ствари, то је најмлађе финале године, у којем се састају две вршњакиње и дугогодишње пријатељице, које су у пару освојиле Оранџ Боул, 2016. Још важније за домаће новинаре, Потапова је велика нада руског тениса, а на турнир је стигла са специјалном позивницом .

– Шта да кажем о Анастасији. Она је мој пријатељ, знамо се одувек, играмо заједно од десете године, мислим да је веома добар играч. Данас ме је публика подржавала, као да играм код куће. Знам да ће сутра бити другачије, али надам се да ћу имати своје навијаче.

Данашње финале у Москви представља заиста велики догађај за две седамнаестогодишње тенисерке, прве из генерације 2001. које ће се борити за један ВТА трофеј, али и за многе друге. Српски тенис је преко ноћи добио играчицу која побеђује најбоље. Већ је у Москви други рекет Србије скочио за 60 места, до 127. Сада је најмлађа у том делу светске тениске хијерархије. Сви су изгледи да ће и светски тенис данас присуствовати рађању нових шампионки.