Маратонци на математичкој олимпијади

Готово сваку медијску објаву о светском успеху наших ђака, међутим, прати и понеко питање читалаца како то да су ђаци освојили шест медаља, од којих две златне, а налазе се тек на 13. месту у свету. Честа је непознаница и како се уопште пласирају на олимпијаде, у којим се областима надмећу и како изгледају та такмичења која се одржавају готово на свим континентима. Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, не види ништа чудно у чињеници што се на олимпијадама подели више златних, сребрних и бронзаних медаља.

– Погледајте само спортске олимпијаде и колико на њима буде златних медаља. Само у атлетици додели се стотинак медаља и нико не пита зашто онда величамо успех Иване Шпановић, која освоји само једно од 30 бронзаних одличја на олимпијади, или светско злато у једној од мноштва атлетских дисциплина. Тако је и на математичкој олимпијади, на пример, правила су прописана. Осам одсто учесника добија златне медаље, шеснаест одсто сребрне, а 24 одсто бронзу. У просеку буде по 30 златних (ове године 48), 60 сребрних и 90 бронзаних одличја. Онда се те медаље сабирају и одређује се укупан пласман земље у свету. О њему и не говоримо, као што и после спортске олимпијаде нико не говори о укупном пласману Србије, већ о спортистима који су освојили медаље за нашу земљу – објашњава Огњановић.

Наравно, морамо имати у виду да млади математичари и врхунски спортисти попут Иване Шпановић резултате постижу у различитом узрасту. Нашој скакачици удаљ „рачунају” се медаље остварене у сениорској конкуренцији, тек пошто је навршила 23 године, рецимо, иако их је она освајала и као јуниорка са 17. Математичари са 23 немају „своју” олимпијаду. Дискусија би могла да се поведе и о физичком и менталном напору неопходном да се стекну златна одличја, али јасно је да и једни и други носе нашу заставу и промовишу Србију у свету.

Пропозиције математичких олимпијада налажу да најбољих шесторо такмичара на националном нивоу одлазе на то светско такмичење. Тамо свих 600 учесника решава истих шест задатака из области које се уче у свим школама на свету. Ту су обавезно задаци из алгебре, геометрије, комбинаторике и теорије бројева. Преведени су на језике такмичара који су обавезно окружени странцима и под строгим надзором контролора. Сваки задатак је веома комплексан, састоји се из више делова и решавање сваког од њих доноси по неки поен, а максималан број поена по задатку је седам. Ђаци их решавају два дана по 4,5 сати. За један дан „претрче” приближно два маратона, с обзиром на то да врхунски маратонци 42 километра савладају за два сата и десет минута.

– Само се једном откако учествујемо догодило да су професори из Северне Кореје покушали, чини ми се путем мобилних телефона, да помогну ученицима. Ђаци су одмах дисквалификовани и нико више није ни покушао да преписује до сада. То је готово немогуће са мерама надзора које се на олимпијадама примењују. Сва деца у свим школама на свету уче математику, то је неколико милијарди ученика, а наши су најбољи међу њима. Када смо 2010. били 10. на свету, примили су нас тадашњи председник Борис Тадић и министар просвете Жарко Обрадовић и питали да ли постоји шанса да будемо још бољи. Објаснио сам да то није циљ Математичке гимназије, да медаље нису примарне, већ укупно знање које и из других предмета добију наша деца. Некада су Турци и Румуни спремали средњошколце искључиво за прва места у свеукупном пласману. Та деца су те године била ослобођена од школе и нису учила друге предмете сем искључиво математике, а то није циљ наше школе – објашњава Огњановић.

Теодор фон Бург стигао до „Куће славних”

Захваљујући пласманима на Математички олимпијадама, члан чувеног тима и освајач злата из 2010, српски математичар Теодор фон Бург (25), бивши ученик Математичке гимназије, уписан је у незваничну научну „Кућу славних”.

Огњановић истиче да је Теодор 2012. био најуспешнији такмичар у историји Математичке олимпијаде, јер је на шест учешћа освојио четири злата, те по једно сребро и бронзу.

Сада је на другом месту, а успешнији од њега, са истим бројем одличја (5-0-1), је Жуо Кун Алекс Сонг из Канаде. Математичка гимназија има и талентована одељења ученика седмог и осмог разреда осмолетке, а Теодор је један од изузетака јер је на средњошколске олимпијаде кренуо у седмом разреду, када је освојио бронзу. У осмом се окитио сребром, док је у гимназији побрао само злато.