Раст БДП-а у првој половини године 4,5 одсто

За запослене у јавном сектору и пензионере, који од јесени очекују повећање личних примања, стигла је добра вест. Званична статистика објавила је податак да је реални раст бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана, у другом тромесечју износио 4,4 одсто. Тај резултат министар финансија Синиша Мали већ је описао као импресиван.

Шта то конкретно значи за буџетске кориснике који се надају повишицама? И да ли ће импресиван привредни раст грађанима и пензионерима донети и импресивна повећања плата и пензија?

Током разговора са Међународним монетарним фондом (ММФ) неколико пута је истакнуто да ће раст плата и пензија зависити од тога колико ће износити привредни раст у другом кварталу. Када је о расту зарада реч, званичници ММФ-а неколико пута су наглашавали да повишице морају да прате реалан раст привреде. Другим речима, кад се на планирани привредни раст од 3,5 одсто дода очекивана инфлација, та повећања би требало да буду око шест или, у најбољем случају, седам одсто. Уколико би до краја године раст био већи од плана, онда би и повишице могле да буду веће.

Председник Александар Вучић још је у марту најављивао амбициозне, па чак и двоцифрене повишице за запослене у јавном сектору. Касније, приликом отварања „Онкологије два”, навео је да ће повећања запосленима у здравству износити осам одсто.

Такође, наши државни званичници изјављивали су да повећања могу да буду већа ако раст привредне активности то дозволи. И пре него што је аранжман са фондом формално склопљен, из кабинета премијерке Ане Брнабић је, после мајског састанка са мисијом предвођеном Џејмсом Руфом, саопштено „да ће се висина новог повећања разматрати у складу са растом БДП-а и постигнутим економским резултатима”.

Ипак, ММФ и даље стоји при својој конзервативној прогнози да ће БДП до краја године порасти за 3,5 одсто. На тој процени је и бивши министар финансија Душан Вујовић скројио буџет за ову годину. И Народна банка Србије још се држи ове конзервативне прогнозе. То значи да је за већи раст зарада запослених у јавном сектору неопходно да и ММФ коригује своје прогнозе. О томе ће свакако бити речи током наредне посете мисије предвођене Џејмсом Руфом у септембру, када ће бити отворени разговори о буџету за следећу годину.

У сваком случају, за министра финансија Синишу Малог већа привредна активност конкретно значи релаксиранију позицију, јер ће по том основу бити више прихода у буџету. Конкретно, било је планирано да раст у првој половини године достигне 3,7 одсто. Просечан раст у оба тромесечја (4,6 у првом и 4,4 у другом) износио је 4,5 одсто. Остварени резултат је за 0,8 одсто бољи од плана. Преведено у паре, то значи да су грађани и привреда створили 37 милијарди динара више него што је првобитно планирано. То, ипак, не значи да ће сав тај новац отићи у буџет. Нешто мало више од трећине тог износа отићи ће у буџет, па ће приходи бити већи за око 12 милијарди. Наравно, под условом да се до краја године одржи привредни раст од 4,5 одсто. Према оцени аутора „Кварталног монитора”, реално је очекивати раст од четири одсто.

Саша Ранђеловић, један од аутора ове публикације и професор Економског факултета, каже да је сада питање и како ће се кретати инфлација и курс.

– Ако бисмо ишли у складу са планом, онда би то значило да убрзање привредног раста значи и раст пореских прихода. Ипак, то одступање је релативно мало да би осетније утицало на раст плата и пензија – каже наш саговорник и сугерише да би додатни фискални простор требало искористити за раст јавних инвестиција.

На пример, за тај износ је могуће реконструисати половину пруге од Београда до Ниша, истиче Ранђеловић.

На питање шта је допринело убрзању привредне активности у другом кварталу, наш саговорник истиче да се чини да је убрзање раста у великој мери последица спољних или једнократних фактора.

– Прво, то је ефекат ниске базе из прошле године, када је пала производња струје и подбацила пољопривредна сезона. Друго, то је и резултат снажног раста европских привреда, што се повољно одражава на извоз. Треће, на раст је утицала и расположивост јефтиног капитала на светским тржиштима, што се позитивно одражава на прилив инвестиција. На то указују и подаци да и друге земље региона и Европе остварују солидне стопе раста – закључује Ранђеловић. 

Мали: Највећи раст у последњој деценији

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је да је у првих шест месеци ове године остварен раст БДП-а од 4,5 одсто, што је највиша стопа раста за првих шест месеци у последњих 10 година.

Он је истакао да је то импресиван резултат, и још једна потврда да се наша привреда успешно развија, те да је Србија постала финансијски стабилна земља, примамљива за инвеститоре.

Како је истакао, Министарство финансија податке анализира и на месечном нивоу, а према проценама, раст у јуну, у односу на јун претходне године, највећи је у последњој деценији.

Брнабићева: Укидамо закон о смањењу пензија

Премијерка Ана Брнабић најавила је да ће влада у октобру или новембру предложити парламенту укидање Закона о привременом умањењу пензија и да добри економски резултати за првих шест месеци ове године дају простор за нешто раније повећање пензија, али и плата у јавном сектору.

Брнабићева је истакла да је раст БДП-а у другом кварталу ове године износио 4,4 одсто, што је одлична вест, јер је планиран раст од 3,6 одсто у том периоду.

– Ако имамо раст у првом кварталу 4,6–4,7, а у другом 4,4 одсто, онда је економски раст у првој половини године 4,5 одсто, што је далеко више од оног што је било предвиђено. Уз добру ситуацију у буџету и фискалну дисциплину, то нам даје простор за нешто раније повећање пензија, укидање Закона о привременом умањењу пензија и већи простор за размишљање о повећању плата у јавном сектору – рекла је премијерка, а преноси Танјуг.