Литванија није једини кочничар Србије
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић очекује отварање нових поглавља у преговорима Србије са ЕУ до краја ове године, али међу њима највероватније неће бити поглавље 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику. Како је рекла за „Политику”, ако је половином текуће године јасно да није усвојен извештај о скринингу за неко поглавље, „онда је јасно да оно тешко може да се отвори до краја године”. Ово поглавље, иначе, једино је од укупно 35, за које нисмо добили „скрининг рипорт” – и на то се чека од 2014. године. Један од главних кочничара је, према незваничним информацијама, Литванија, али ништа блаже поводом овог питања нису ни остале прибалтичке земље, укључујући и Пољску. Главни разлог је њихов страх од Русије, односно одлука Београда да не уводи санкције Москви.
Не улазећи у то ко блокира извештај о скринингу за поглавље 31, јер је то, како истиче, ствар затворене расправе између 28 чланица ЕУ, а све полазе од сопствених националних интереса, министарка Јоксимовић објашњава да ово поглавље није било превише захтевно док се међународни односи нису закомпликовали и саме државе ЕУ морале да се усаглашавају да би постигле консензус око неких питања.
„Тако су донекле измењена и очекивања појединих чланица према кандидатима”, каже министарка указујући да се од земље кандидата очекује да се усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ – постепено, до чланства у унији.
Виљнус је у последњих десетак година имао и друге примедбе које се односе на Србију због чега је успоравао њен етапни ход на европском путу. Тако је Литванија последња, 2013. године, ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању Србије са ЕУ, чак годину дана пошто је „попустила” претпоследња Румунија (након што је потписан протокол о правима румунске мањине у Србији).
Посета председнице Литваније Далије Грибаускајте Србији у мају ове године, очигледно, није довела до омекшавања позиције Виљнуса према Београду. Из кабинета председника Србије Александра Вучића издато је саопштење о сусрету, у коме се само наводи да је гошћа истакла да Литванија жели стабилан и просперитетан Балкан и да су врата ЕУ отворена за све који прихвате европске вредности. Неколико дана потом, и кабинет председнице Грибаускајте издао је саопштење у којем она позива Србију да усклади став са ЕУ о питањима Русије, али и да поштује инвеститоре у своју земљу.
Портал „Балтик тајмс” навео је да су компаније из Литваније инвестирале у Србију више од 15 милиона евра, али и да су званичници ове земље критиковали Србију због односа према њиховим компанијама, као што су Алита, Арви и Санитекс. Проблем ових инвеститора у Србији, нарочито у вези са пропалим приватизацијама „Азотаре Панчево” и БИП-а, постоји све време, а током година Виљнус је имао замерке на нашу недовољну сарадњу с Хашким трибуналом, па због места председавајућег Генералном скупштином УН које је припало Вуку Јеремићу, иако су Литванци желели ову функцију, затим замерке на војне вежбе Србије с Русијом, али је незадовољству доприносило и то што у Виљнусу немамо амбасаду.
Немамо их ни у Летонији и Естонији, већ их покривамо из амбасада у Варшави и Хелсинкију, напомиње Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији. А познато је, додаје, да су Шведска, Литванија, Естонија, Летонија и Пољска државе које су предводници ЕУ- политике санкција према Русији и оне, наравно, „преко нас” воде преговоре о проширењу унутар уније. „Зашто ми мало више не инвестирамо у објашњавање наше позиције? Треба активно радити с тим државама. Наша позиција је за неке ствари врло рационална”, напомиње Међак.
Ако су балтичке земље најтврђе поводом питања поглавља 31, има и оних чланица које су често непопустљиве по неким другим питањима и оне се најчешће помињу код отварања нових поглавља. У неколико наврата, наши функционери најављују отварање три или чак пет поглавља, а „десе” нам се – два. У децембру, према незваничним информацијама, блокирале су нас Немачка, Француска, Велика Британија, Шведска и Хрватска, наводно незадовољне реформама у Србији, уз најчешће помињање владавине права и слободе медија.
„С обзиром на то да имамо отворена питања Русије и Косова, ми бисмо онда по свим осталим питањима морали да будемо јачи, да бисмо неслагање сузили на ове две ствари. Наш ’случај’ у Бриселу мора да буде јак нарочито у областима попут владавине права, поготово независности правосуђа – то су кључне речи у ЕУ – да бисмо онда могли да оправдамо тачке неслагања где је наш национални интерес заиста битан, као што је Косово или санкције Русији”, истиче Међак.
Најављени предлог Европске комисије о укидању консензуса приликом оцењивања испуњености прелазних мерила у приступним преговорима, који би требало да буде на дневном реду на јесен, олакшао би европски пут Србије – али нема много шанси да се тај предлог усвоји. „Потребна је сагласност свих чланица ЕУ да се напусти једногласност. Идеја ЕК је фер и корисна, али мислим да није реално да ће државе чланице то да прихвате, поготово не сад, с обзиром на то да се овој комисији мандат завршава наредне године”, указује Међак додајући да би ток отварања поглавља требало да буде доста бржи да бисмо могли сва да затворимо до краја 2023. године. Досадашњим темпом, а отворили смо 14 од укупно 35, требаће нам укупно још четири године да их све отворимо.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
