Litvanija nije jedini kočničar Srbije

„Tako su donekle izmenjena i očekivanja pojedinih članica prema kandidatima”, kaže ministarka ukazujući da se od zemlje kandidata očekuje da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU – postepeno, do članstva u uniji.

Viljnus je u poslednjih desetak godina imao i druge primedbe koje se odnose na Srbiju zbog čega je usporavao njen etapni hod na evropskom putu. Tako je Litvanija poslednja, 2013. godine, ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU, čak godinu dana pošto je „popustila” pretposlednja Rumunija (nakon što je potpisan protokol o pravima rumunske manjine u Srbiji).

Poseta predsednice Litvanije Dalije Gribauskajte Srbiji u maju ove godine, očigledno, nije dovela do omekšavanja pozicije Viljnusa prema Beogradu. Iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića izdato je saopštenje o susretu, u kome se samo navodi da je gošća istakla da Litvanija želi stabilan i prosperitetan Balkan i da su vrata EU otvorena za sve koji prihvate evropske vrednosti. Nekoliko dana potom, i kabinet predsednice Gribauskajte izdao je saopštenje u kojem ona poziva Srbiju da uskladi stav sa EU o pitanjima Rusije, ali i da poštuje investitore u svoju zemlju.

Portal „Baltik tajms” naveo je da su kompanije iz Litvanije investirale u Srbiju više od 15 miliona evra, ali i da su zvaničnici ove zemlje kritikovali Srbiju zbog odnosa prema njihovim kompanijama, kao što su Alita, Arvi i Saniteks. Problem ovih investitora u Srbiji, naročito u vezi sa propalim privatizacijama „Azotare Pančevo” i BIP-a, postoji sve vreme, a tokom godina Viljnus je imao zamerke na našu nedovoljnu saradnju s Haškim tribunalom, pa zbog mesta predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN koje je pripalo Vuku Jeremiću, iako su Litvanci želeli ovu funkciju, zatim zamerke na vojne vežbe Srbije s Rusijom, ali je nezadovoljstvu doprinosilo i to što u Viljnusu nemamo ambasadu.

Nemamo ih ni u Letoniji i Estoniji, već ih pokrivamo iz ambasada u Varšavi i Helsinkiju, napominje Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. A poznato je, dodaje, da su Švedska, Litvanija, Estonija, Letonija i Poljska države koje su predvodnici EU- politike sankcija prema Rusiji i one, naravno, „preko nas” vode pregovore o proširenju unutar unije. „Zašto mi malo više ne investiramo u objašnjavanje naše pozicije? Treba aktivno raditi s tim državama. Naša pozicija je za neke stvari vrlo racionalna”, napominje Međak.

Ako su baltičke zemlje najtvrđe povodom pitanja poglavlja 31, ima i onih članica koje su često nepopustljive po nekim drugim pitanjima i one se najčešće pominju kod otvaranja novih poglavlja. U nekoliko navrata, naši funkcioneri najavljuju otvaranje tri ili čak pet poglavlja, a „dese” nam se – dva. U decembru, prema nezvaničnim informacijama, blokirale su nas Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Švedska i Hrvatska, navodno nezadovoljne reformama u Srbiji, uz najčešće pominjanje vladavine prava i slobode medija.

„S obzirom na to da imamo otvorena pitanja Rusije i Kosova, mi bismo onda po svim ostalim pitanjima morali da budemo jači, da bismo neslaganje suzili na ove dve stvari. Naš ’slučaj’ u Briselu mora da bude jak naročito u oblastima poput vladavine prava, pogotovo nezavisnosti pravosuđa – to su ključne reči u EU – da bismo onda mogli da opravdamo tačke neslaganja gde je naš nacionalni interes zaista bitan, kao što je Kosovo ili sankcije Rusiji”, ističe Međak.

Najavljeni predlog Evropske komisije o ukidanju konsenzusa prilikom ocenjivanja ispunjenosti prelaznih merila u pristupnim pregovorima, koji bi trebalo da bude na dnevnom redu na jesen, olakšao bi evropski put Srbije – ali nema mnogo šansi da se taj predlog usvoji. „Potrebna je saglasnost svih članica EU da se napusti jednoglasnost. Ideja EK je fer i korisna, ali mislim da nije realno da će države članice to da prihvate, pogotovo ne sad, s obzirom na to da se ovoj komisiji mandat završava naredne godine”, ukazuje Međak dodajući da bi tok otvaranja poglavlja trebalo da bude dosta brži da bismo mogli sva da zatvorimo do kraja 2023. godine. Dosadašnjim tempom, a otvorili smo 14 od ukupno 35, trebaće nam ukupno još četiri godine da ih sve otvorimo.