Олово напада паркове

Вишеструко повишена концентрација олова откривена је у градским парковима, али потребна су бар три мерења да би претходни резултати били сматрани сигурним, кажу у Министарству за заштиту животне средине.

Градске службе сваке године мере загађеност земљишта. Пронађене количине су увек показивале да је тло крај саобраћајница угрожено од издувних гасова, али налази нису били толико неповољни да би представљали разлог за узбуну. Нова анализа Министарства, међутим, представља озбиљније упозорење. Ниво олова четири или пет пута премашује дозвољене вредности не само крај саобраћајница, што је немогуће избећи све док се друмовима труцкају дотрајали бензинци, него и у парковима, који се сматрају уточиштима пред отровним застором аутомобилских испарења.

– На Граду је да настави сталан надзор како би установили да ли се оволике концентрације задржавају или су пролазне. То зависи од временских прилика, састава земљишта, људског деловања и многих других фактора. Ови налази могу се поновити, али није искључено и да би били другачији већ сада да смо узели узорак тла свега неколико корака даље – каже Снежана Кузмановић из службе за контролу и надзор Министарства.

Анализе пољопривредног земљишта такође одају повишене нивое олова, али недовољне за преурањену панику, напомињу на Пољопривредном факултету.

– Осим тла покрај путева, очекивано је загађено и земљиште уз угљенокопе. Концентрације су такве да бисмо можда могли да се плашимо смањења приноса. Што се тиче здравља људи, теоретски, ако се човек дуже време храни плодовима никлим на контаминираном тлу, тешки метали се таложе у органима који нису обновљиви, што доводи до непријатних последица. Међутим, нема ниједног истраживања које би испитало директну корелацију загађеног земљишта и здравља – рекла је др Светлана Младеновић са Пољопривредног факултета.

На срећу, ниједна анализа није показала да су плодови којима се људи хране затровани.

Ипак, према речима др Драгана Пајића из центра за хигијену и хуману екологију Градског завода за јавно здравље, неопходна је координација и проширење постојећих истраживања.

– Без обзира што смо далеко од алармантног стања, пре доношења коначних закључака, неопходно је да се сравне налази свих институција које су се бавиле овим проблемом, што подразумева упоређивање коришћених метода и апарата. Намеће се потреба да се повећа број локација са којих се анализирају штетне и опасне материје у земљишту. До сада спроведена испитивања, обављена у ужој зони заштите београдског изворишта, указују на релативно повољну ситуацију у погледу присуства токсичних материја, што омогућава хигијенски снабдевање исправном водом за пиће – нагласио је доктор Пајић.

У међувремену, остаје препорука докторке Младеновић. Будући да концентрација загађења опада са удаљеношћу од друмова, каже она, деца би у парковима морала да оставе размак од стотинак метара између себе и аутомобила у пролазу. Мајке које изведу клинце требало би, следи из овога, да залазе само у највеће паркове.