Olovo napada parkove

Višestruko povišena koncentracija olova otkrivena je u gradskim parkovima, ali potrebna su bar tri merenja da bi prethodni rezultati bili smatrani sigurnim, kažu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Gradske službe svake godine mere zagađenost zemljišta. Pronađene količine su uvek pokazivale da je tlo kraj saobraćajnica ugroženo od izduvnih gasova, ali nalazi nisu bili toliko nepovoljni da bi predstavljali razlog za uzbunu. Nova analiza Ministarstva, međutim, predstavlja ozbiljnije upozorenje. Nivo olova četiri ili pet puta premašuje dozvoljene vrednosti ne samo kraj saobraćajnica, što je nemoguće izbeći sve dok se drumovima truckaju dotrajali benzinci, nego i u parkovima, koji se smatraju utočištima pred otrovnim zastorom automobilskih isparenja.

– Na Gradu je da nastavi stalan nadzor kako bi ustanovili da li se ovolike koncentracije zadržavaju ili su prolazne. To zavisi od vremenskih prilika, sastava zemljišta, ljudskog delovanja i mnogih drugih faktora. Ovi nalazi mogu se ponoviti, ali nije isključeno i da bi bili drugačiji već sada da smo uzeli uzorak tla svega nekoliko koraka dalje – kaže Snežana Kuzmanović iz službe za kontrolu i nadzor Ministarstva.

Analize poljoprivrednog zemljišta takođe odaju povišene nivoe olova, ali nedovoljne za preuranjenu paniku, napominju na Poljoprivrednom fakultetu.

– Osim tla pokraj puteva, očekivano je zagađeno i zemljište uz ugljenokope. Koncentracije su takve da bismo možda mogli da se plašimo smanjenja prinosa. Što se tiče zdravlja ljudi, teoretski, ako se čovek duže vreme hrani plodovima niklim na kontaminiranom tlu, teški metali se talože u organima koji nisu obnovljivi, što dovodi do neprijatnih posledica. Međutim, nema nijednog istraživanja koje bi ispitalo direktnu korelaciju zagađenog zemljišta i zdravlja – rekla je dr Svetlana Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta.

Na sreću, nijedna analiza nije pokazala da su plodovi kojima se ljudi hrane zatrovani.

Ipak, prema rečima dr Dragana Pajića iz centra za higijenu i humanu ekologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje, neophodna je koordinacija i proširenje postojećih istraživanja.

– Bez obzira što smo daleko od alarmantnog stanja, pre donošenja konačnih zaključaka, neophodno je da se sravne nalazi svih institucija koje su se bavile ovim problemom, što podrazumeva upoređivanje korišćenih metoda i aparata. Nameće se potreba da se poveća broj lokacija sa kojih se analiziraju štetne i opasne materije u zemljištu. Do sada sprovedena ispitivanja, obavljena u užoj zoni zaštite beogradskog izvorišta, ukazuju na relativno povoljnu situaciju u pogledu prisustva toksičnih materija, što omogućava higijenski snabdevanje ispravnom vodom za piće – naglasio je doktor Pajić.

U međuvremenu, ostaje preporuka doktorke Mladenović. Budući da koncentracija zagađenja opada sa udaljenošću od drumova, kaže ona, deca bi u parkovima morala da ostave razmak od stotinak metara između sebe i automobila u prolazu. Majke koje izvedu klince trebalo bi, sledi iz ovoga, da zalaze samo u najveće parkove.