Трампов дар богатима

Такса на капиталну добит износи 20 одсто. Израчунава се тако што се цена која је плаћена за инвестицију, на пример 100.000 долара 1980. године, одбије од своте зарађене на продаји исте инвестиције, рецимо ове године за милион долара. Према садашњим правилима, опорезује се 900.000 долара. Оно што Трамп, грађевински могул, и Менучин, некадашњи банкар са Волстрита, желе да ураде јесте да основицу умање за инфлацију, у овом примеру за 300.000 долара, што би значило да се уместо 900.000 долара рачуна добит од 700.000 долара.

Према анализи коју преноси њујоршки дневник, измењена регулатива сачувала би Американцима са најдубљим џеповима сто милијарди долара за десет година. Све то поврх олакшица које је Трамп већ обезбедио привреди и грађанима крајем прошле године, кад је Капитол изгласао председников предлог о умањењу пореза у вредности од 1,5 билиона долара. Према тврдњама Беле куће и републиканске већине у Конгресу, закон је највише погодовао средњој класи, али су либерални медији, институти и Демократска странка упозоравали да је највише зелених новчаница уштеђено власницима капитала. Као главни аргумент наводили су то што је порез који плаћају корпорације срезан са 35 на 20 одсто.

Републиканци, који подржавају политику ниских пореских стопа, прошлог децембра су стали иза председника, али би за њих, ипак, било ризично да у изборној години (у новембру се одржавају парламентарни избори) поново одобравају мере за које опозиција и медији истичу да су скројене по жељи милијардера.

Конзервативна већина се још мучи и да претходне кораке одбрани као нешто што је урадила зарад људи који живе од свог рада, а сада би још једном морала да објашњава зашто најбогатије Американце жели да учини још богатијима. Ако се узме у обзир и то да републиканци у Сенату имају само тесну већину, не чуди што Трамп и Менучин гледају да избегну Капитол и да пореску политику промене само на основу председничке уредбе. Одмах је уследила реакција опозиције.

„У време кад је дефицит ван контроле, плате стагнирају, а најбогатијима никад није било боље, републиканци раде у корист једног постотка (становништва). Менучин мисли да може да ради ствари на своју руку, али сви знају да ово мора да прође кроз Конгрес”, упозорио је лидер демократа у Сенату Чак Шумер.

Према економским анализама, 97 одсто новца којег би се држава одрекла после Трампове и Менучинове реформе завршило би у рукама десет одсто Американаца, оних најбогатијих. Актуелни председник није први коме је оваква ствар падала на памет – и Џорџ Буш старији је пробао да на своју руку мења основицу за утврђивање пореза на добит, али је одустао кад је схватио да извршна грана власти нема таква овлашћења, преноси „Вашингтон пост”.

Влада би, како додаје престонички лист, вероватно одмах завршила на суду јер би је тужили они који плаћају глобу по другој основи (на пример – дивиденде), тражећи да се и од њихове основице одузме вредност обезвређеног новца. Коначно, ово би, како примећује „Форбс”, увећало невољу с којом се администрација већ суочава – проблем дефицита.

Трамп је тврдио да умањење такса од 1,5 билиона долара неће наштетити федералној каси јер мањи порези значе више улагања, нова радна места и већу потрошњу, што је по њему требало да значи да ће се буџет и даље пунити. И поред председниковог оптимизма да ће држава узимати мањи део али већег колача, мањак у државној каси је порастао.

Како показују подаци конгресне канцеларије за буџет, дефицит је са 665 милијарди долара у прошлој фискалној години порастао на 804 милијарди долара у овој, а следеће ће износити око билион долара. Ово нестраначко тело процењује да ће јавни дуг са садашњих 77 одсто бруто друштвеног производа (бдп) за десет година нарасти на сто одсто бдп-а. Биће то највиши ниво дуга у односу на бдп после Другог светског рата, преноси Ројтерс.

Администрација, ипак, подсећа на другу страну медаље и истиче да су Трампове мере довеле до тога да америчкој економији никад није боље ишло. Привреда ће ове године расти по стопи од 3,3 одсто, а од 2005. скок није бивао већи од три одсто. Незапосленост је мања од четири одсто, што је рекорд последњих година.

Економисти кажу да је Трампова пореска политика делимично допринела позитивним показатељима јер је остало више новца за трошење, што је подгрејало производњу. Ипак, ни сјајно стање у економији није затрпало рупу у буџету, која и даље зјапи како због умањених пореза, тако и због неспремности државе да се одрекне дела својих трошкова.