Trampov dar bogatima

Taksa na kapitalnu dobit iznosi 20 odsto. Izračunava se tako što se cena koja je plaćena za investiciju, na primer 100.000 dolara 1980. godine, odbije od svote zarađene na prodaji iste investicije, recimo ove godine za milion dolara. Prema sadašnjim pravilima, oporezuje se 900.000 dolara. Ono što Tramp, građevinski mogul, i Menučin, nekadašnji bankar sa Volstrita, žele da urade jeste da osnovicu umanje za inflaciju, u ovom primeru za 300.000 dolara, što bi značilo da se umesto 900.000 dolara računa dobit od 700.000 dolara.

Prema analizi koju prenosi njujorški dnevnik, izmenjena regulativa sačuvala bi Amerikancima sa najdubljim džepovima sto milijardi dolara za deset godina. Sve to povrh olakšica koje je Tramp već obezbedio privredi i građanima krajem prošle godine, kad je Kapitol izglasao predsednikov predlog o umanjenju poreza u vrednosti od 1,5 biliona dolara. Prema tvrdnjama Bele kuće i republikanske većine u Kongresu, zakon je najviše pogodovao srednjoj klasi, ali su liberalni mediji, instituti i Demokratska stranka upozoravali da je najviše zelenih novčanica ušteđeno vlasnicima kapitala. Kao glavni argument navodili su to što je porez koji plaćaju korporacije srezan sa 35 na 20 odsto.

Republikanci, koji podržavaju politiku niskih poreskih stopa, prošlog decembra su stali iza predsednika, ali bi za njih, ipak, bilo rizično da u izbornoj godini (u novembru se održavaju parlamentarni izbori) ponovo odobravaju mere za koje opozicija i mediji ističu da su skrojene po želji milijardera.

Konzervativna većina se još muči i da prethodne korake odbrani kao nešto što je uradila zarad ljudi koji žive od svog rada, a sada bi još jednom morala da objašnjava zašto najbogatije Amerikance želi da učini još bogatijima. Ako se uzme u obzir i to da republikanci u Senatu imaju samo tesnu većinu, ne čudi što Tramp i Menučin gledaju da izbegnu Kapitol i da poresku politiku promene samo na osnovu predsedničke uredbe. Odmah je usledila reakcija opozicije.

„U vreme kad je deficit van kontrole, plate stagniraju, a najbogatijima nikad nije bilo bolje, republikanci rade u korist jednog postotka (stanovništva). Menučin misli da može da radi stvari na svoju ruku, ali svi znaju da ovo mora da prođe kroz Kongres”, upozorio je lider demokrata u Senatu Čak Šumer.

Prema ekonomskim analizama, 97 odsto novca kojeg bi se država odrekla posle Trampove i Menučinove reforme završilo bi u rukama deset odsto Amerikanaca, onih najbogatijih. Aktuelni predsednik nije prvi kome je ovakva stvar padala na pamet – i Džordž Buš stariji je probao da na svoju ruku menja osnovicu za utvrđivanje poreza na dobit, ali je odustao kad je shvatio da izvršna grana vlasti nema takva ovlašćenja, prenosi „Vašington post”.

Vlada bi, kako dodaje prestonički list, verovatno odmah završila na sudu jer bi je tužili oni koji plaćaju globu po drugoj osnovi (na primer – dividende), tražeći da se i od njihove osnovice oduzme vrednost obezvređenog novca. Konačno, ovo bi, kako primećuje „Forbs”, uvećalo nevolju s kojom se administracija već suočava – problem deficita.

Tramp je tvrdio da umanjenje taksa od 1,5 biliona dolara neće naštetiti federalnoj kasi jer manji porezi znače više ulaganja, nova radna mesta i veću potrošnju, što je po njemu trebalo da znači da će se budžet i dalje puniti. I pored predsednikovog optimizma da će država uzimati manji deo ali većeg kolača, manjak u državnoj kasi je porastao.

Kako pokazuju podaci kongresne kancelarije za budžet, deficit je sa 665 milijardi dolara u prošloj fiskalnoj godini porastao na 804 milijardi dolara u ovoj, a sledeće će iznositi oko bilion dolara. Ovo nestranačko telo procenjuje da će javni dug sa sadašnjih 77 odsto bruto društvenog proizvoda (bdp) za deset godina narasti na sto odsto bdp-a. Biće to najviši nivo duga u odnosu na bdp posle Drugog svetskog rata, prenosi Rojters.

Administracija, ipak, podseća na drugu stranu medalje i ističe da su Trampove mere dovele do toga da američkoj ekonomiji nikad nije bolje išlo. Privreda će ove godine rasti po stopi od 3,3 odsto, a od 2005. skok nije bivao veći od tri odsto. Nezaposlenost je manja od četiri odsto, što je rekord poslednjih godina.

Ekonomisti kažu da je Trampova poreska politika delimično doprinela pozitivnim pokazateljima jer je ostalo više novca za trošenje, što je podgrejalo proizvodnju. Ipak, ni sjajno stanje u ekonomiji nije zatrpalo rupu u budžetu, koja i dalje zjapi kako zbog umanjenih poreza, tako i zbog nespremnosti države da se odrekne dela svojih troškova.