Литванија због Русије кажњава Европу

Специјално за „Политику”

Москва, 29.априла – Литванија је данас, на састанку министара иностраних послова Русије и ЕУ у Луксембургу блокирала почетак преговора о потписивању новог споразума о сарадњи Москве и Уније. Литванија се досад формално није противила наставку преговора за потписивање споразума између Русије и ЕУ које је донедавно блокирала Пољска али је стално постављала додатне услове под којима се разговори могу наставити.

Старом захтеву да Русија настави да је снабдева нафтом преко нафтовода „Дружба”, и да плати одштету од 20-30 милиона евра депортованима за време СССР-а, ових дана додат је захтев Бриселу да утиче на Москву да престане да подржава руководства Придњестровља, Јужне Осетије и Абхазије.

– Став Литваније представља главобољу за ЕУ, а не за Русију – сматра Константин Косачов, председник Комитета Државне думе Русије за међународне односе. За Русију нови споразум са Европом не представља циљ сам по себи већ инструмент за развој међусобних односа. Или ће тај инструмент бити узајамно користан и зато ефикасан, или га просто неће бити, али ће у том случају штету трпети и супротна страна, у овом случају Европска унија.

Нови споразум са ЕУ требало би да замени одговарајући документ потписан 1997. са роком трајања од 10 година и односи се на регулисање снабдевања енергентима, на упрошћавање трговинских односа и визног режима. Да би био потписан, потребна је сагласност 27 земаља Европске уније међу којима су и Пољска и Балтичке земље које користе сваку прилику да се освете Русији за стварне или умишљене грехе Совјетског Савеза.

Руски аналитичари сматрају да је врхунац заинтересованости Русије за потписивање новог споразума прошао. Данас, да би се он потписао, Русија сигурно неће правити компромисе и прихватити нешто што није у њеном интересу. Данашња „Правда” поставља питање да ли је такав споразум Русији уопште потребан с обзиром на то да се сва та питања решавају или су већ решена са готово свим европским земљама билатерално. А поводом тражене компензације, каже се да и Русија може да испостави Литванији свој рачун. То би значило да затражи надокнаду за литванску агресију на Русију од XIII до XVII века али и повраћај територије коју је СССР, као „окупатор” поклонио Литванији. На тој територији налази се и Виљнус главни град ове мале земље.

Непријатељство између древне Русије и Литваније почело је још пре татарско-монголске најезде на Русију у првој половини XIII века. Тада је Александар Невски успео да их протера са своје територије али су им касније Татари и Монголи омогућили да освоје територије данашње Псовске и Новгородске области. Тако су Брајнск, Белгород, Смоленск, Курск и други градови више од сто година били под окупацијом Литваније. Становништво се нашло под великим притиском и репресијом, а многи су морали и да приме католичку веру. Пољско-литванска племена су чинила зверства у старој Русији и у периоду такозваног смутног времена, па би, како тврди коментатор „Правде”, само за набрајање њихових злочина било потребно више од месец дана.

„Кад би се сабрала реална штета коју је Литванија учинила Русији, не би могла да је плати не само Литванија, него ни сва Европска унија”, каже се у тексту. А да би се до краја успоставила „историјска правда”, на чему инсистира данашња Литванија, требало би ићи до краја и присетити се да су јој „совјетски окупатори” поклонили трећину територије укључујући стратешки важну луку Клајпеда као и Виљнуски крај заједно са данашњом престоницом.

Преговори Русије са Европском унијом почеће, највероватније, у јуну на самиту у руском граду Ханти-Мансијску, изјавио је данас руски министар иностраних послова Сергеј Лавров. Рад на документу трајаће најмање годину дана. А уколико Литванија поступи као Пољска која је више од годину дана блокирала преговоре због руске забране увоза меса из Пољске, онда и много дуже. Међутим, Литванија неће имати подршку већине земаља ЕУ којима је сарадња са Русијом веома важна, тако да се, ипак, може очекивати потписивање споразума у догледно време.