Litvanija zbog Rusije kažnjava Evropu

Specijalno za „Politiku”

Moskva, 29.aprila – Litvanija je danas, na sastanku ministara inostranih poslova Rusije i EU u Luksemburgu blokirala početak pregovora o potpisivanju novog sporazuma o saradnji Moskve i Unije. Litvanija se dosad formalno nije protivila nastavku pregovora za potpisivanje sporazuma između Rusije i EU koje je donedavno blokirala Poljska ali je stalno postavljala dodatne uslove pod kojima se razgovori mogu nastaviti.

Starom zahtevu da Rusija nastavi da je snabdeva naftom preko naftovoda „Družba”, i da plati odštetu od 20-30 miliona evra deportovanima za vreme SSSR-a, ovih dana dodat je zahtev Briselu da utiče na Moskvu da prestane da podržava rukovodstva Pridnjestrovlja, Južne Osetije i Abhazije.

– Stav Litvanije predstavlja glavobolju za EU, a ne za Rusiju – smatra Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta Državne dume Rusije za međunarodne odnose. Za Rusiju novi sporazum sa Evropom ne predstavlja cilj sam po sebi već instrument za razvoj međusobnih odnosa. Ili će taj instrument biti uzajamno koristan i zato efikasan, ili ga prosto neće biti, ali će u tom slučaju štetu trpeti i suprotna strana, u ovom slučaju Evropska unija.

Novi sporazum sa EU trebalo bi da zameni odgovarajući dokument potpisan 1997. sa rokom trajanja od 10 godina i odnosi se na regulisanje snabdevanja energentima, na uprošćavanje trgovinskih odnosa i viznog režima. Da bi bio potpisan, potrebna je saglasnost 27 zemalja Evropske unije među kojima su i Poljska i Baltičke zemlje koje koriste svaku priliku da se osvete Rusiji za stvarne ili umišljene grehe Sovjetskog Saveza.

Ruski analitičari smatraju da je vrhunac zainteresovanosti Rusije za potpisivanje novog sporazuma prošao. Danas, da bi se on potpisao, Rusija sigurno neće praviti kompromise i prihvatiti nešto što nije u njenom interesu. Današnja „Pravda” postavlja pitanje da li je takav sporazum Rusiji uopšte potreban s obzirom na to da se sva ta pitanja rešavaju ili su već rešena sa gotovo svim evropskim zemljama bilateralno. A povodom tražene kompenzacije, kaže se da i Rusija može da ispostavi Litvaniji svoj račun. To bi značilo da zatraži nadoknadu za litvansku agresiju na Rusiju od XIII do XVII veka ali i povraćaj teritorije koju je SSSR, kao „okupator” poklonio Litvaniji. Na toj teritoriji nalazi se i Viljnus glavni grad ove male zemlje.

Neprijateljstvo između drevne Rusije i Litvanije počelo je još pre tatarsko-mongolske najezde na Rusiju u prvoj polovini XIII veka. Tada je Aleksandar Nevski uspeo da ih protera sa svoje teritorije ali su im kasnije Tatari i Mongoli omogućili da osvoje teritorije današnje Psovske i Novgorodske oblasti. Tako su Brajnsk, Belgorod, Smolensk, Kursk i drugi gradovi više od sto godina bili pod okupacijom Litvanije. Stanovništvo se našlo pod velikim pritiskom i represijom, a mnogi su morali i da prime katoličku veru. Poljsko-litvanska plemena su činila zverstva u staroj Rusiji i u periodu takozvanog smutnog vremena, pa bi, kako tvrdi komentator „Pravde”, samo za nabrajanje njihovih zločina bilo potrebno više od mesec dana.

„Kad bi se sabrala realna šteta koju je Litvanija učinila Rusiji, ne bi mogla da je plati ne samo Litvanija, nego ni sva Evropska unija”, kaže se u tekstu. A da bi se do kraja uspostavila „istorijska pravda”, na čemu insistira današnja Litvanija, trebalo bi ići do kraja i prisetiti se da su joj „sovjetski okupatori” poklonili trećinu teritorije uključujući strateški važnu luku Klajpeda kao i Viljnuski kraj zajedno sa današnjom prestonicom.

Pregovori Rusije sa Evropskom unijom počeće, najverovatnije, u junu na samitu u ruskom gradu Hanti-Mansijsku, izjavio je danas ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Rad na dokumentu trajaće najmanje godinu dana. A ukoliko Litvanija postupi kao Poljska koja je više od godinu dana blokirala pregovore zbog ruske zabrane uvoza mesa iz Poljske, onda i mnogo duže. Međutim, Litvanija neće imati podršku većine zemalja EU kojima je saradnja sa Rusijom veoma važna, tako da se, ipak, može očekivati potpisivanje sporazuma u dogledno vreme.