Банатски паори подигли глас
У нашем ратарству доминирају монополи који жестоко експлоатишу мале произвођаче и нема слободног формирања цена. Вредност створену у пољопривреди не присвајају они који је стварају, него моћни пољопривредни магнати. Либерализацијом спољне трговине и због привилегованог положаја аграрних монопола губимо суверенитет у производњи хране. Наша обрадива земља ускоро неће служити за прехрањивање домаћег становништва, него за производњу профита страних и домаћих тајкуна. Велике компаније производе храну за светско тржиште, само за оне који имају пара да плате – све ово истакнуто је у разговору зрењанинских ратара прошлог викенда, где они, боље од многих, уочавају и разумеју кључне проблеме у нашој земљорадњи.
На форуму, који је организован у Зрењанину, говорили су најпознатији земљорадници са овог подручја познатог као житница наше земље. Указано је на штетне последице до којих је довела монополизација пољопривреде у Србији. Последњих деценија у Војводини дошло је до рапидне концентрације власништва над пољопривредним земљиштем, па су, како је речено, настале праве латифундије.
Крупни власници располажу десетинама хиљада хектара обрадиве земље, као у време Аустроугарске монархије. Најпогубније је то што увођење капитал односа у пољопривреди онемогућава економску одрживост малог поседа, а то подстиче исељавање младих са села, које је добило забрињавајуће размере. Неко побољшање не може да се очекује јер приближавање Европској унији подразумева и отварање нашег тржишта за пољопривредне производе из држава чланица ЕУ, где фармери добијају велике субвенције, па тако наши произвођачи постају неконкурентни.
Славко Вуков, ратар из Зрењанина, каже да је пољопривредна производња у Србији хијерархијски организована и да у њој крупни „играчи”, монополисти, одређују цене.
– Ове године један откупљивач сунцокрета понудио је пристојну цену, али је после убеђивање од стране монополиста морао да је коригује, наравно, на штету произвођача – изнео је Вуков. Србија, по његовом мишљењу, мора да прихвати европску праксу, односно да уведе земљишни максимум. – Ако се настави с укрупњавањем поседа неколико људи ће у потпуности контролисати тржиште хране – упозорава овај ратар.
Ратари су у расправи истицали да наши пољопривредници плаћају најскупље гориво. Фармери у Европи не плаћају акцизе на гориво, а наши пољопривредници плаћају за акцизе у висини од 80 одсто аграрног буџета.
Драган Клеут, из Стајићева, рекао је да је око 900 хектара државне земље у пет села у околини Зрењанина додељено једној приватној домаћој фирми која се никад није бавила земљорадњом. На тај начин угрожен је опстанак локалних пољопривредника.
– Та фирма не испуњава законске услове за закуп државног земљишта, њен оснивачки улог износио је 50 динара – тврди Клеут и истиче да је цена пшенице данас нижа него пре десет година. По његовим речима тада је цена била 20 динара, цена нафте 75 динара, а данас је цена нафта 163 динара за литар, а пшенице 16 динара за килограм.
Пољопривредници су изузетно незадовољни висином субвенција које добијају од државе и кажу да је она најнижа у региону.
– Ако хоћемо да уђемо у ЕУ, морамо да поштујемо и њихове пољопривредне стандарде, речено је на скупу и наглашено да у ЕУ нема великих поседа, они обично нису већи од 200 или 300 хектара.
Борислав Чизмаш, ратар из Ботоша, навео је пример да у њиховом атару има 1350 хектара државног земљишта, али само 150 је било на лицитацији, а закуп је износио 85.000 динара по хектару. Са тако скупим закупом, нема зараде, могућ је само губитак. Захваљујући пречем праву на закуп земљишта који имају сточари, у Ботош долазе фирме са стране и добијају државну земљу. Чизмаш је нагласио да би по цени откупа пшенице хлеб требао да кошта 20, а по цени сунцокрета литра уља би требала да има цену од 70 динара за литар.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
