Banatski paori podigli glas
U našem ratarstvu dominiraju monopoli koji žestoko eksploatišu male proizvođače i nema slobodnog formiranja cena. Vrednost stvorenu u poljoprivredi ne prisvajaju oni koji je stvaraju, nego moćni poljoprivredni magnati. Liberalizacijom spoljne trgovine i zbog privilegovanog položaja agrarnih monopola gubimo suverenitet u proizvodnji hrane. Naša obradiva zemlja uskoro neće služiti za prehranjivanje domaćeg stanovništva, nego za proizvodnju profita stranih i domaćih tajkuna. Velike kompanije proizvode hranu za svetsko tržište, samo za one koji imaju para da plate – sve ovo istaknuto je u razgovoru zrenjaninskih ratara prošlog vikenda, gde oni, bolje od mnogih, uočavaju i razumeju ključne probleme u našoj zemljoradnji.
Na forumu, koji je organizovan u Zrenjaninu, govorili su najpoznatiji zemljoradnici sa ovog područja poznatog kao žitnica naše zemlje. Ukazano je na štetne posledice do kojih je dovela monopolizacija poljoprivrede u Srbiji. Poslednjih decenija u Vojvodini došlo je do rapidne koncentracije vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, pa su, kako je rečeno, nastale prave latifundije.
Krupni vlasnici raspolažu desetinama hiljada hektara obradive zemlje, kao u vreme Austrougarske monarhije. Najpogubnije je to što uvođenje kapital odnosa u poljoprivredi onemogućava ekonomsku održivost malog poseda, a to podstiče iseljavanje mladih sa sela, koje je dobilo zabrinjavajuće razmere. Neko poboljšanje ne može da se očekuje jer približavanje Evropskoj uniji podrazumeva i otvaranje našeg tržišta za poljoprivredne proizvode iz država članica EU, gde farmeri dobijaju velike subvencije, pa tako naši proizvođači postaju nekonkurentni.
Slavko Vukov, ratar iz Zrenjanina, kaže da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji hijerarhijski organizovana i da u njoj krupni „igrači”, monopolisti, određuju cene.
– Ove godine jedan otkupljivač suncokreta ponudio je pristojnu cenu, ali je posle ubeđivanje od strane monopolista morao da je koriguje, naravno, na štetu proizvođača – izneo je Vukov. Srbija, po njegovom mišljenju, mora da prihvati evropsku praksu, odnosno da uvede zemljišni maksimum. – Ako se nastavi s ukrupnjavanjem poseda nekoliko ljudi će u potpunosti kontrolisati tržište hrane – upozorava ovaj ratar.
Ratari su u raspravi isticali da naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje gorivo. Farmeri u Evropi ne plaćaju akcize na gorivo, a naši poljoprivrednici plaćaju za akcize u visini od 80 odsto agrarnog budžeta.
Dragan Kleut, iz Stajićeva, rekao je da je oko 900 hektara državne zemlje u pet sela u okolini Zrenjanina dodeljeno jednoj privatnoj domaćoj firmi koja se nikad nije bavila zemljoradnjom. Na taj način ugrožen je opstanak lokalnih poljoprivrednika.
– Ta firma ne ispunjava zakonske uslove za zakup državnog zemljišta, njen osnivački ulog iznosio je 50 dinara – tvrdi Kleut i ističe da je cena pšenice danas niža nego pre deset godina. Po njegovim rečima tada je cena bila 20 dinara, cena nafte 75 dinara, a danas je cena nafta 163 dinara za litar, a pšenice 16 dinara za kilogram.
Poljoprivrednici su izuzetno nezadovoljni visinom subvencija koje dobijaju od države i kažu da je ona najniža u regionu.
– Ako hoćemo da uđemo u EU, moramo da poštujemo i njihove poljoprivredne standarde, rečeno je na skupu i naglašeno da u EU nema velikih poseda, oni obično nisu veći od 200 ili 300 hektara.
Borislav Čizmaš, ratar iz Botoša, naveo je primer da u njihovom ataru ima 1350 hektara državnog zemljišta, ali samo 150 je bilo na licitaciji, a zakup je iznosio 85.000 dinara po hektaru. Sa tako skupim zakupom, nema zarade, moguć je samo gubitak. Zahvaljujući prečem pravu na zakup zemljišta koji imaju stočari, u Botoš dolaze firme sa strane i dobijaju državnu zemlju. Čizmaš je naglasio da bi po ceni otkupa pšenice hleb trebao da košta 20, a po ceni suncokreta litra ulja bi trebala da ima cenu od 70 dinara za litar.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
