Чуваркућа крије поскупљење струје
Прецизног одговора да ли ће струја у Србији поскупети до краја ове године још нема. Како се, међутим, чита у програму „чуваркуће” који је наша влада потписала с Међународним монетарним фондом до краја августа би са Светском банком требало да буде „завршена анализа тарифа за 2018. годину”, односно да ли би и за колико струја могла да поскупи.
Иначе, према подацима Европског завода за статистику, цена киловата у Србији је три пута мања од европског просека, где је просек у 2017. години био 0,204 евроценти, а код нас 0,066, али и најнижа не само у региону него и у Европи. Јефтинију струју од нас има само Украјина.
И док у ЕПС-у не желе да коментаришу ово питање, један други формални услов из кредита Светске банке потврђује тезу о могућој новој корекцији цене, где се наводи „да ће зајам за развојну политику помоћи да ЕПС приближи цене струје за гарантовано снабдевање тржишним ценама, са 64 одсто на крају 2014. године на 80 одсто на крају 2018. године”.
Упитани да ли је овај услов обавезујући за ЕПС, у Светској банци су за „Политику” потврдно одговорили.
Професор др Бранко Ковачевић, председник Управног одбора ЕПС-а, на питање да ли је поскупљење струје у Србији неопходно или то преко ММФ и Светске банке гурају лобији који би да с ценом буду конкурентни нашем јавном предузећу одговара да ЕПС и са садашњом ценом електричне енергије остварује сваке године профит.
– ЕПС због цене од око 6,5 евроценти не грца у дуговима. Напротив, ово јавно предузеће уплаћује у буџет од 60 до 70 одсто профита сваке године. То свакако не значи да не би било добро за ЕПС да струја поскупи, јер не би били искрени када би то рекли, али то је у Србији и даље политичка одлука – каже Ковачевић.
Вишак пара од поскупљења струје сигурно би добродошао овом јавном предузећу, јер би било више за нове инвестиције, улагање у зелену енергију, јер зашто би, пита он, струју из сунца или ветра производиле само приватне компаније, када може и ово највеће јавно предузеће.
Професор др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже да је цена киловата далеко од економски оправдане. Али да је одлука државе да преко цене хране и струје чува социјални мир. Приче о томе да цена киловата треба да буде тржишна нису увек добре. Јер је пре десетак година цене струје на светским берзама отишла у небо, на шта су одреаговале све земље у Европи, а у ствари није било реалне потребе да електрична енергија толико поскупи, јер се радило о спекулативном скоку цена, објашњава он.
Ружић каже да би уместо 6,6 цена киловата требало да буде око 7,5 до осам евроценти. Разлог зашто није тако јесте тај што се на чело овог јавног предузећа деценијама доводе политички подобни људи који раде како им се каже. Да је менаџмент ЕПС-а независан од владе тешко да би рекао да му није потребно поскупљење, јер то није тачно.
Јасно му је, каже, да потрошачима одговара да плаћају струју што јефтиније, јер се многи и данас греју на струју, али се боји да то не доведе до принудне приватизације ЕПС-а који би могао да се уруши уколико не буде било пара за нове инвестиције.
У трогодишњем консолидованом плану пословања ЕПС-а до 2020. године управо то и пише – да је цена струје за гарантовано снабдевање знатно испод цене у региону и Европи што је довело до одсуства инвестиција у нове капацитете, недостатка средстава за одржавање застарелих објеката. Како се наводи, питање будућег пословања и развоја ЕПС-а пре свега је питање политике цене електричне енергије, наплате од потрошача и смањење губитака, односно крађе струје.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
