Čuvarkuća krije poskupljenje struje
Preciznog odgovora da li će struja u Srbiji poskupeti do kraja ove godine još nema. Kako se, međutim, čita u programu „čuvarkuće” koji je naša vlada potpisala s Međunarodnim monetarnim fondom do kraja avgusta bi sa Svetskom bankom trebalo da bude „završena analiza tarifa za 2018. godinu”, odnosno da li bi i za koliko struja mogla da poskupi.
Inače, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku, cena kilovata u Srbiji je tri puta manja od evropskog proseka, gde je prosek u 2017. godini bio 0,204 evrocenti, a kod nas 0,066, ali i najniža ne samo u regionu nego i u Evropi. Jeftiniju struju od nas ima samo Ukrajina.
I dok u EPS-u ne žele da komentarišu ovo pitanje, jedan drugi formalni uslov iz kredita Svetske banke potvrđuje tezu o mogućoj novoj korekciji cene, gde se navodi „da će zajam za razvojnu politiku pomoći da EPS približi cene struje za garantovano snabdevanje tržišnim cenama, sa 64 odsto na kraju 2014. godine na 80 odsto na kraju 2018. godine”.
Upitani da li je ovaj uslov obavezujući za EPS, u Svetskoj banci su za „Politiku” potvrdno odgovorili.
Profesor dr Branko Kovačević, predsednik Upravnog odbora EPS-a, na pitanje da li je poskupljenje struje u Srbiji neophodno ili to preko MMF i Svetske banke guraju lobiji koji bi da s cenom budu konkurentni našem javnom preduzeću odgovara da EPS i sa sadašnjom cenom električne energije ostvaruje svake godine profit.
– EPS zbog cene od oko 6,5 evrocenti ne grca u dugovima. Naprotiv, ovo javno preduzeće uplaćuje u budžet od 60 do 70 odsto profita svake godine. To svakako ne znači da ne bi bilo dobro za EPS da struja poskupi, jer ne bi bili iskreni kada bi to rekli, ali to je u Srbiji i dalje politička odluka – kaže Kovačević.
Višak para od poskupljenja struje sigurno bi dobrodošao ovom javnom preduzeću, jer bi bilo više za nove investicije, ulaganje u zelenu energiju, jer zašto bi, pita on, struju iz sunca ili vetra proizvodile samo privatne kompanije, kada može i ovo najveće javno preduzeće.
Profesor dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže da je cena kilovata daleko od ekonomski opravdane. Ali da je odluka države da preko cene hrane i struje čuva socijalni mir. Priče o tome da cena kilovata treba da bude tržišna nisu uvek dobre. Jer je pre desetak godina cene struje na svetskim berzama otišla u nebo, na šta su odreagovale sve zemlje u Evropi, a u stvari nije bilo realne potrebe da električna energija toliko poskupi, jer se radilo o spekulativnom skoku cena, objašnjava on.
Ružić kaže da bi umesto 6,6 cena kilovata trebalo da bude oko 7,5 do osam evrocenti. Razlog zašto nije tako jeste taj što se na čelo ovog javnog preduzeća decenijama dovode politički podobni ljudi koji rade kako im se kaže. Da je menadžment EPS-a nezavisan od vlade teško da bi rekao da mu nije potrebno poskupljenje, jer to nije tačno.
Jasno mu je, kaže, da potrošačima odgovara da plaćaju struju što jeftinije, jer se mnogi i danas greju na struju, ali se boji da to ne dovede do prinudne privatizacije EPS-a koji bi mogao da se uruši ukoliko ne bude bilo para za nove investicije.
U trogodišnjem konsolidovanom planu poslovanja EPS-a do 2020. godine upravo to i piše – da je cena struje za garantovano snabdevanje znatno ispod cene u regionu i Evropi što je dovelo do odsustva investicija u nove kapacitete, nedostatka sredstava za održavanje zastarelih objekata. Kako se navodi, pitanje budućeg poslovanja i razvoja EPS-a pre svega je pitanje politike cene električne energije, naplate od potrošača i smanjenje gubitaka, odnosno krađe struje.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
