Спасиоци без дозволе за рад
Наредних седам дана биће сунчано и топло, што значи да ће на базенима бити више купача, на Ади Циганлији је редовно гужва, као и на земунском Лиду, новосадском Штранду, белоцркванским језерима… Самим тим, већа је опасност од немилих догађаја са трагичним исходом, као што је пре два дана био случај са дечаком Е. Д. (16), који се утопио у Дунаву код Беочина. Нешто раније иста судбина на купалишту Мушвете код Чајетине задесила је двадесеттрогодишњег младића. У јуну се на базену у Јакову утопио седамнаестогодишњак, а на Власинском језеру мушкарац стар 42 године.
На први поглед охрабрује чињеница да ове године има мање оваквих трагичних случајева. За то имамо да захвалимо пре свега кишовитом лету, које је донело лошу купалишну сезону, примећује Владимир Грујић, председник Удружења спасилаца на води Србије. Он истиче да је на купалиштима где је успостављен систем рада спасилачких служби купање безбедно. Нажалост, спасилаца је све мање, па и безбедних купалишта, посебно на рекама и језерима, где би по прописима спасиоци требало да буду распоређени на сваких 200 метара.
– Велики број људи који се баве овим послом отишао је у иностранство, где је ово такође дефицитаран посао, а много боље плаћен. Најчешће се иде у европске земље, а многи одлазе и у Америку. Ове године то је изражено и зато што је сезона јако лоша, а спасиоци су углавном плаћени по радном сату – објашњава Грујић.
Спасавање из воде представља врло ризичну, комплексну и опасну активност. Ово су драматичне ситуације за унесрећеног, али и за самог спасиоца. Само обучени спасиоци, у доброј физичкој кондицији, могу да се упуштају у акције спасавања из воде. Да би неко постао спасилац мора да прође обуку на 60 теоријских и практичних часова.
– У обуци будућих спасилаца учествује више институција. Високошколска установа врши теоријску едукацију, затим се организација из области спорта бави практичним делом оспособљавања, док се у акредитованим установама које се баве пружањем прве помоћи организује трећи сегмент обуке. На територији целе Србије постоје центри за обуку за спасавање на води. Што се тога тиче, ситуација је све боља, посебно на југу Србије – истиче наш саговорник, напомињући да имају добру сарадњу и са Жандармеријом.
Ових дана доста се причало о томе да будући спасилац, према Закону о спорту, мора да полаже тест за дозволу за рад. Међутим, то правило у пракси се не примењује, па је то разлог што ниједан спасилац у Србији нема законом прописану дозволу. Оваква ситуација представља велики проблем. Затајио је, по речима Владимира Грујића, Црвени крст, јер ни после пет година, од када је то у њиховој надлежности, нису успоставили систем који би одредио по којим ће правилима и под којим условима спасиоци добијати дозволу за рад.
Црвени крст Србије члан је Светске федерације за спасавање на води од 1998. године, а од августа 2014. од стране Министарства омладине и спорта одређен је за Национални грански спортски савез за спортску грану „лајфсејвинг” односно спасилаштво на води. До 2014. ту делатност је обављао Пливачки савез Србије.
Како се ових дана из медија могло сазнати, у Црвеном крсту су спремни да издају дозволе за рад, али чекају правилник који треба да донесе Министарство омладине и спорта.
– Ресорно министарство је у претходном периоду добило низ молби, жалби и дописа поводом одлуке да Црвени крст, с обзиром на то да није спортска организација, добије ту надлежност. Пред Уставним судом Србије покренута је у јануару 2017. иницијатива за оцену уставности ове одлуке министарства. Иницијативу је у име Спасилачког савеза Србије покренуло десетак клубова, организација, удружења који се баве спасилаштвом на води у Србији. Још се чека исход – каже Грујић.
Док спасиоци чекају дозволу за рад, грађани спас од тропске врућине траже у води.
Зато из Ронилачке јединице Жандармерије понављају апел купачима да буду опрезни и свесни опасности, посебно на „дивљим” плажама, али и да воде више рачуна пре уласка у воду, посебно да не конзумирају алкохол. Такође, потребно је да купачи пре уласка у хладну воду припреме тело квашењем, како би контакт са водом био што блажи, чиме би се избегле нежељене последице.
Моле се родитељи да више обрате пажњу на децу током купања, да непрекидно пазе на њих док су у води, да не иду на неуређена купалишта и да то не дозвољавају ни својој деци.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
