Како се представити будућем послодавцу

Шта је заједничко фотографијама на којој позира плавуша заносних облина и деколтеом са „погледом испод обрва” и то испред галерије клима уређаја, девојка са рођенданском капицом, момак са раскопчаном кошуљом изнад чије главе свира весела плех музика и чији изглед асоцира на наручиоца песме „Мито Бекријо” и момак који се башкари у базену за надувавање?

Веровали или не, све су оне послате на адресу једне реномиране фирме специјализоване за односе са јавношћу која је тражила сараднике са завидним радним искуством у маркетингу.

А серијалу кафанско-свадбених фотографијама са заједничким именитељем „широк осмех и златан зуб”, чији су власници уснимљени са рузмарином и тробојком на реверу и остацима свадбене торте, сасвим озбиљно конкуришу фотке чији јунаци уживају под сунцем тропа, док палме њишу гране и селфи-фотографије снимљене у лифту. Верујући да је свако само половина пара, једна заљубљена девојка је будућем послодавцу послала слику са дечком, док је њена несуђена колегиница доставила фотографију са уветом најбољег другара и локнама своје пријатељице.

Марта Кодеља, саветница за запошљавање у Националној служби за запошљавање, која води десетодневну обуку за активно тражење посла, покушава да сакрије осмех док нам показује фотографије кандидата који конкуришу за посао. Ту се, између осталог, налази у девојка која је будућем послодавцу послала слику у венчаници, девојка која се сликала поред новогодишње јелке, момак са псом и његов вршњак који наздравља са чашом у кафани.

1. Каква фотографија и радна биографија уливају поверење будућем послодавцу?

„Фотографија треба да приказује профил особе и мора да буде новијег датума. Осим тога, мора да буде „у једнини”, односно не сме да буде послата уз пратећи текст „ја сам она друга слева”, баш као што присуство палми, новогодишњих јелки и балона у позадини даје потпуно неозбиљан утисак о особи која аплицира за посао. Другим речима, благи осмех, пословна гардероба, неутрална околина и мала слика – као за пасош или личну карту.

2. Како треба да изгледа ЦВ?

Радна биографија не сме да буде дужа од две странице и мора да буде јасна, концизна и прегледна. У ЦВ-ју важи правило „обрнуте хронологије” – прво треба да пише шта сте последње радили или студирали.

3. Да ли се прво наводе подаци о образовању или каријери?

Неписано правило гласи – ако вам је је професионална каријера јача „карта” од образовања, њу ставите у први план. Важи и обрнуто – ако немате завидно радно искуство, али сте били студент генерације, та информација треба да буде на првом месту.

4. Шта све треба да пише у биографији?

Пожељно је да се у радну биографију упише и „рад” за време распуста у средњој школи или факултету – макар то био и рад у кафићу или продаја сладоледа. Свакако треба навести фирме у којима сте волонтирали за време и након завршетка студија. Ове информације потенцијалним послодавцима много говоре о радној етици особе.

5. Које информације не треба ставити у ЦВ?

Информације које треба да задржите за себе су подаци из личног живота – брачно стање, верско опредељење, ЈМБГ, стамбени статус, сексуална оријентација, хобији, вегетаријански начин исхране... Ако се у слободно време бавите астрологијом, екстремним спортовима, манекенством и скупљањем препарираних лептира, те информације поделите са пријатељима, а не са будућим послодавцем.

6. У многим западним земљама законодавац омогућава да се у радну биографију уопште не уноси датум рођења и пол. Како ствари стоје код нас?

Како године живота могу бити осетљива лична информација, односно основ за дискриминацију, ми саветујемо кандидате да размисле да ли желе да поделе детаље из крштенице. У неким западним земљама, законодавац дозвољава могућност да кандидати за посао не наводе ни ког су пола, јер се сматра да је професионална биографија најјачи аргумент.

7. Где можемо научити како да се најбоље представимо будућем послодавцу?

Клуб за тражење посла при Националној служби за запошљавање од 2007. године организује десетодневну обуку за тражење посла, у оквиру које се кандидати уче како да се најбоље представе будућем послодавцу. Право на ову обуку имају све особе које се налазе на евиденцији наше службе.

8. Разговор уживо заокружује утисак о будућем раднику, а први утисак који будући послодавац стиче о некоме најчешће је и – последњи. Како треба да изгледамо и да се понашамо у блиском сусрету са потенцијалним шефом?

На разговор треба доћи пословно обучен. Потпуно је недопустиво да мушкарци долазе у фармеркама и патикама, баш као што даме треба да избегавају бретеле, деколте, нападну шминку и високе штикле, односно вишак боја на лицу и вишак злата око врата. Увек је препорука да се дође у пословном костиму – ако је лето нека одећа буде пастелних боја испод којих је обавезна испеглана кошуља.

9. Како треба реаговати ако послодавац поставља лична питања?

Кандидати треба да имају на уму да постављањем личних питања типа – да ли сте удати, да ли планирате бебу, да ли сте подстанар и колико имате килограма послодавац понекад тестира „праг толеранције” особе. Зато је важно да се не реагује бурно, већ сабрано. На оваква питања најбоље је дати неутралан одговор који гласи „мој лични живот неће утицати на посао” или једноставно одговорити са „да“ или „не”. Никако не треба падати у ватру нити држати предавање о томе да су питања о личном животу непримерена.

10. Да ли треба чекати оглас за посао или се можемо сами пријавити за посао у жељеној фирми?

Ми увек саветујемо да се иде у сусрет жељеном послу а не да се чека. Жељеном послодавцу уз радну биографију треба послати тзв. контактно писмо у коме га обавештавате због чега бисте веома желели да будете на платном списку његове компаније. Наше искуство говори да послодавци веома позитивно реагују на ову врсту личне иницијативе.