Kako se predstaviti budućem poslodavcu

Šta je zajedničko fotografijama na kojoj pozira plavuša zanosnih oblina i dekolteom sa „pogledom ispod obrva” i to ispred galerije klima uređaja, devojka sa rođendanskom kapicom, momak sa raskopčanom košuljom iznad čije glave svira vesela pleh muzika i čiji izgled asocira na naručioca pesme „Mito Bekrijo” i momak koji se baškari u bazenu za naduvavanje?

Verovali ili ne, sve su one poslate na adresu jedne renomirane firme specijalizovane za odnose sa javnošću koja je tražila saradnike sa zavidnim radnim iskustvom u marketingu.

A serijalu kafansko-svadbenih fotografijama sa zajedničkim imeniteljem „širok osmeh i zlatan zub”, čiji su vlasnici usnimljeni sa ruzmarinom i trobojkom na reveru i ostacima svadbene torte, sasvim ozbiljno konkurišu fotke čiji junaci uživaju pod suncem tropa, dok palme njišu grane i selfi-fotografije snimljene u liftu. Verujući da je svako samo polovina para, jedna zaljubljena devojka je budućem poslodavcu poslala sliku sa dečkom, dok je njena nesuđena koleginica dostavila fotografiju sa uvetom najboljeg drugara i loknama svoje prijateljice.

Marta Kodelja, savetnica za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja vodi desetodnevnu obuku za aktivno traženje posla, pokušava da sakrije osmeh dok nam pokazuje fotografije kandidata koji konkurišu za posao. Tu se, između ostalog, nalazi u devojka koja je budućem poslodavcu poslala sliku u venčanici, devojka koja se slikala pored novogodišnje jelke, momak sa psom i njegov vršnjak koji nazdravlja sa čašom u kafani.

1. Kakva fotografija i radna biografija ulivaju poverenje budućem poslodavcu?

„Fotografija treba da prikazuje profil osobe i mora da bude novijeg datuma. Osim toga, mora da bude „u jednini”, odnosno ne sme da bude poslata uz prateći tekst „ja sam ona druga sleva”, baš kao što prisustvo palmi, novogodišnjih jelki i balona u pozadini daje potpuno neozbiljan utisak o osobi koja aplicira za posao. Drugim rečima, blagi osmeh, poslovna garderoba, neutralna okolina i mala slika – kao za pasoš ili ličnu kartu.

2. Kako treba da izgleda CV?

Radna biografija ne sme da bude duža od dve stranice i mora da bude jasna, koncizna i pregledna. U CV-ju važi pravilo „obrnute hronologije” – prvo treba da piše šta ste poslednje radili ili studirali.

3. Da li se prvo navode podaci o obrazovanju ili karijeri?

Nepisano pravilo glasi – ako vam je je profesionalna karijera jača „karta” od obrazovanja, nju stavite u prvi plan. Važi i obrnuto – ako nemate zavidno radno iskustvo, ali ste bili student generacije, ta informacija treba da bude na prvom mestu.

4. Šta sve treba da piše u biografiji?

Poželjno je da se u radnu biografiju upiše i „rad” za vreme raspusta u srednjoj školi ili fakultetu – makar to bio i rad u kafiću ili prodaja sladoleda. Svakako treba navesti firme u kojima ste volontirali za vreme i nakon završetka studija. Ove informacije potencijalnim poslodavcima mnogo govore o radnoj etici osobe.

5. Koje informacije ne treba staviti u CV?

Informacije koje treba da zadržite za sebe su podaci iz ličnog života – bračno stanje, versko opredeljenje, JMBG, stambeni status, seksualna orijentacija, hobiji, vegetarijanski način ishrane... Ako se u slobodno vreme bavite astrologijom, ekstremnim sportovima, manekenstvom i skupljanjem prepariranih leptira, te informacije podelite sa prijateljima, a ne sa budućim poslodavcem.

6. U mnogim zapadnim zemljama zakonodavac omogućava da se u radnu biografiju uopšte ne unosi datum rođenja i pol. Kako stvari stoje kod nas?

Kako godine života mogu biti osetljiva lična informacija, odnosno osnov za diskriminaciju, mi savetujemo kandidate da razmisle da li žele da podele detalje iz krštenice. U nekim zapadnim zemljama, zakonodavac dozvoljava mogućnost da kandidati za posao ne navode ni kog su pola, jer se smatra da je profesionalna biografija najjači argument.

7. Gde možemo naučiti kako da se najbolje predstavimo budućem poslodavcu?

Klub za traženje posla pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje od 2007. godine organizuje desetodnevnu obuku za traženje posla, u okviru koje se kandidati uče kako da se najbolje predstave budućem poslodavcu. Pravo na ovu obuku imaju sve osobe koje se nalaze na evidenciji naše službe.

8. Razgovor uživo zaokružuje utisak o budućem radniku, a prvi utisak koji budući poslodavac stiče o nekome najčešće je i – poslednji. Kako treba da izgledamo i da se ponašamo u bliskom susretu sa potencijalnim šefom?

Na razgovor treba doći poslovno obučen. Potpuno je nedopustivo da muškarci dolaze u farmerkama i patikama, baš kao što dame treba da izbegavaju bretele, dekolte, napadnu šminku i visoke štikle, odnosno višak boja na licu i višak zlata oko vrata. Uvek je preporuka da se dođe u poslovnom kostimu – ako je leto neka odeća bude pastelnih boja ispod kojih je obavezna ispeglana košulja.

9. Kako treba reagovati ako poslodavac postavlja lična pitanja?

Kandidati treba da imaju na umu da postavljanjem ličnih pitanja tipa – da li ste udati, da li planirate bebu, da li ste podstanar i koliko imate kilograma poslodavac ponekad testira „prag tolerancije” osobe. Zato je važno da se ne reaguje burno, već sabrano. Na ovakva pitanja najbolje je dati neutralan odgovor koji glasi „moj lični život neće uticati na posao” ili jednostavno odgovoriti sa „da“ ili „ne”. Nikako ne treba padati u vatru niti držati predavanje o tome da su pitanja o ličnom životu neprimerena.

10. Da li treba čekati oglas za posao ili se možemo sami prijaviti za posao u željenoj firmi?

Mi uvek savetujemo da se ide u susret željenom poslu a ne da se čeka. Željenom poslodavcu uz radnu biografiju treba poslati tzv. kontaktno pismo u kome ga obaveštavate zbog čega biste veoma želeli da budete na platnom spisku njegove kompanije. Naše iskustvo govori da poslodavci veoma pozitivno reaguju na ovu vrstu lične inicijative.