Музику истражујем и кроз покрете
Јулијана Шарац, пијанисткиња и педагог, са сталним местом боравка у Аустралији, одржала је у Београду, пред само лето, промоцију свог првог компакт диска „Моцарт&Бетовен”, у издању словеначке куће „Менарт”. Наша уметница је иначе докторанд на престижном Сиднејском конзерваторијуму, где предаје као асистент. У овој високошколској установи Јулијана Шарац је завршила магистарске студије концертног смера и постдипломске из музикологије, а основне у Бечу.
После 40 снимљених видеа, који имају велику гледаност на друштвеним мрежама, Јулијана Шарац истражује, између осталог, и то како визуелно представљање музике утиче на перцепцију публике. Њени пројекти су препознатљиви по стилу названом „кросовер” , који је у ствари микс класике и попа, и омиљен је у свету.
У том жанру Јулијана Шарац је снимила два албума која ће ускоро објавити, а један од њих ће ускоро чути уживо београдска публика.
Основне студије сте завршили у Бечу, како се сећате тог периода, од кога сте највише научили о музици?
У Беч сам отишла са непуних 18 година. Имала сам среће да будем са пријатељима који су ме подржавали док сам пролазила кроз тежи период прилагођавања у иностранству. У то време сам учила уз познатог пијанисту и професора Леонида Брумберга, који је доста утицао на моје музичко сазревање.
Како је дошло до одлуке да се преселите у Аустралију, ко су на Конзерваторијуму били ваши професори и да ли ће ваша каријера и даље бити фокусирана на ту далеку земљу?
После завршетка основних студија у Бечу, упознала сам свог садашњег супруга. Он ме је подржао да наставим са каријером, упишем мастер у Сиднеју и студирам у класи једног од најпознатијих аустралијских пијаниста Џерарда Виљемса. Кроз студије сам упознала још многе светске стручњаке у музици, као што је проф. Нил Перес да Коста, који су ме инспирисали на даљи музичко-истраживачки рад. С обзиром на то да су докторске студије врло озбиљно третиране на западу, није ми било омогућено да наставим докторат после мастера, уколико не завршим постдипломске студије из музикологије. Сама припрема за докторат, академски стил писања и развој методологије, трајала је две године. Много ми значи то што ме је тим великих стручњака прихватио и што је дотични професор један од мојих ментора.
С обзиром на то да се бавите истраживањима о томе како визуелно утиче на перцепцију музике код публике, објасните нам до каквих сте сазнања дошли и како их практично примењујете?
Годинама постављам своје видео снимке на социјалне мреже. Уз Јутјуб коментаре приметила сам да се публика често „поведе” за сликом, а не само за звуком. Постоје научни радови који су доказали овај феномен. Конкретно, када је реч о пијанизму, чак и професионални музичари у публици могу да донесу другачији суд о нечијем извођењу, тј. да се суд базира на покретима музичара, а не на звуку који производи. Ова сазнања су ме навела да наставим анализирање визуелног аспекта у научној форми. Тренутно сам у фази испитивања музичке перцепције студената на основу мојих покрета и очекујем занимљиве резултате. Иначе велика инспирација у класичној музици су ми пијанисти који су снимали почетком двадесетог века, чији се стил свирања разликује од данашњег, као на пример чувени Теодор Лешетицки. Кад је реч о композиторима, увек ћу свирати Моцарта, Бетовена и Шопена. Планови за наредне две године су да докторирам и промовишем још два кросовер албума. Један од њих је урађен у склопу пиано дуа „Марија & Јулијана”, који ће београдска публика имати прилике да чује уживо до краја ове године.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
