Поделом Каспијског мора против војне базе САД

Новина је да ће Алијанса убудуће моћи да својим теретним бродовима на путу за Авганистан, из Азербејџана и преко Узбекистана, упловљава и у казахстанске луке, између осталих и у Актау. Досад је НАТО за превоз материјала у Авганистан користио Пакистан, али су Американци, због проблема у односима с том земљом, одлучили да потраже алтернативну руту.

Након што је казахстански председник Нурсултан Назарбајев почетком маја потписао закон којим измењени споразум с НАТО-ом постаје пуноважан, руски медији су пожурили да овај нови транспортни коридор Алијансе прикажу као начин главног непријатеља Кремља да се усидри у области од стратешког значаја за Русију.

Није вредело то што су из Казахстана поручивали да о бази нема ни говора, да се преко њихове територије неће преносити оружје већ само „несмртоносне” пошиљке, попут оклопних возила, да је то помоћ влади Авганистана, која се бори с талибанима, што је значајно за безбедност региона и има подршку целог света, те да су такви транспорти НАТО-а од 2010. до 2015. године већ ишли преко територије Казахстана и Узбекистана, али и кроз Русију. Свеједно, у руским медијима, попут „Спутњика” и „Правде”, наставиле су да се множе оцене да је лако могуће како је то само припремање терена за америчку војну базу на Каспијском мору и истискивање Русије из улоге главног војног партнера Казахстана.

Коначно, пре неколико дана, уз вести да ће конвенција о правном статусу Каспијског мора ускоро бити потписана, министарства спољних послова Казахстана и Азербејџана су потврдила да постигнути споразум искључује сваку могућност за довођење страних војних база у каспијске воде.

„Спутњик” је то такође нагласио у свом извештају са самита у Актауу, с којег, међутим, није објављен ниједан други детаљ парафираног документа, док је ирански председник Хасан Рохани напоменуо да ће се о разграничењу у Каспијском мору још разговарати, из чега би се дало закључити да је ова конвенција барем у неким стварима тек основа за финални договор.

Једино што се још може знати заснива се искључиво на нацрту споразума, ако он није промењен у периоду између његовог краткотрајног објављивања на сајту руског премијера Дмитрија Медведева и састанка у Актауу.

Према Радију Слободна Европа, нацрт је указивао на то да се каспијске воде узимају за море. Третирати их као језеро за собом би повлачило равноправну поделу њихових ресурса.

Обрнуто, уколико су на самиту заиста прихваћене као море, главни губитник је управо она држава која је нагласила да ће се о каспијским границама тек разговарати: Иран. У том случају, наиме, њему остаје тек око 13 процената каспијских вода. Због тога је званични Техеран, како подсећа Ројтерс, досад и инсистирао на томе да се оне поделе на једнаке делове или да све енергетске изворе у њима заједно експлоатише свих пет прикаспијских држава. Ако ништа друго, Иран може бити задовољан тиме што неће видети америчку војну базу како ниче у његовом суседству.

За Европу би добра вест могла бити ставка из нацрта конвенције према којој се, пише Радио Слободна Европа, потписницама дозвољава да у Каспијском мору постављају цевоводе у складу с одобрењем држава кроз чији сектор вода они треба да прођу. То би, теоријски, одрешило руке Туркменистану за гасовод којим би пумпао енергент ка Азербејџану и даље ка Турској или Црном мору и, напослетку, Европи. Русија и Иран су се до сада противиле том, такозваном Транскаспијском гасоводу, као разлог наводећи бригу да би он могао еколошки угрозити Каспијско море. Други су оцењивали да је то тек изговор Москве и Техерана како би блокирали конкуренцију свом гасу. Једна ставка у нацрту конвенције предвиђа да ће полагање цевовода зависити од усклађености с еколошким захтевима и стандардима, што јесте уобичајени услов, али може представљати и маљ који ће „Транскаспијски гасовод” и даље мрвити већ у његовом првом покушају да се протегне.