Podelom Kaspijskog mora protiv vojne baze SAD

Novina je da će Alijansa ubuduće moći da svojim teretnim brodovima na putu za Avganistan, iz Azerbejdžana i preko Uzbekistana, uplovljava i u kazahstanske luke, između ostalih i u Aktau. Dosad je NATO za prevoz materijala u Avganistan koristio Pakistan, ali su Amerikanci, zbog problema u odnosima s tom zemljom, odlučili da potraže alternativnu rutu.

Nakon što je kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev početkom maja potpisao zakon kojim izmenjeni sporazum s NATO-om postaje punovažan, ruski mediji su požurili da ovaj novi transportni koridor Alijanse prikažu kao način glavnog neprijatelja Kremlja da se usidri u oblasti od strateškog značaja za Rusiju.

Nije vredelo to što su iz Kazahstana poručivali da o bazi nema ni govora, da se preko njihove teritorije neće prenositi oružje već samo „nesmrtonosne” pošiljke, poput oklopnih vozila, da je to pomoć vladi Avganistana, koja se bori s talibanima, što je značajno za bezbednost regiona i ima podršku celog sveta, te da su takvi transporti NATO-a od 2010. do 2015. godine već išli preko teritorije Kazahstana i Uzbekistana, ali i kroz Rusiju. Svejedno, u ruskim medijima, poput „Sputnjika” i „Pravde”, nastavile su da se množe ocene da je lako moguće kako je to samo pripremanje terena za američku vojnu bazu na Kaspijskom moru i istiskivanje Rusije iz uloge glavnog vojnog partnera Kazahstana.

Konačno, pre nekoliko dana, uz vesti da će konvencija o pravnom statusu Kaspijskog mora uskoro biti potpisana, ministarstva spoljnih poslova Kazahstana i Azerbejdžana su potvrdila da postignuti sporazum isključuje svaku mogućnost za dovođenje stranih vojnih baza u kaspijske vode.

„Sputnjik” je to takođe naglasio u svom izveštaju sa samita u Aktauu, s kojeg, međutim, nije objavljen nijedan drugi detalj parafiranog dokumenta, dok je iranski predsednik Hasan Rohani napomenuo da će se o razgraničenju u Kaspijskom moru još razgovarati, iz čega bi se dalo zaključiti da je ova konvencija barem u nekim stvarima tek osnova za finalni dogovor.

Jedino što se još može znati zasniva se isključivo na nacrtu sporazuma, ako on nije promenjen u periodu između njegovog kratkotrajnog objavljivanja na sajtu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i sastanka u Aktauu.

Prema Radiju Slobodna Evropa, nacrt je ukazivao na to da se kaspijske vode uzimaju za more. Tretirati ih kao jezero za sobom bi povlačilo ravnopravnu podelu njihovih resursa.

Obrnuto, ukoliko su na samitu zaista prihvaćene kao more, glavni gubitnik je upravo ona država koja je naglasila da će se o kaspijskim granicama tek razgovarati: Iran. U tom slučaju, naime, njemu ostaje tek oko 13 procenata kaspijskih voda. Zbog toga je zvanični Teheran, kako podseća Rojters, dosad i insistirao na tome da se one podele na jednake delove ili da sve energetske izvore u njima zajedno eksploatiše svih pet prikaspijskih država. Ako ništa drugo, Iran može biti zadovoljan time što neće videti američku vojnu bazu kako niče u njegovom susedstvu.

Za Evropu bi dobra vest mogla biti stavka iz nacrta konvencije prema kojoj se, piše Radio Slobodna Evropa, potpisnicama dozvoljava da u Kaspijskom moru postavljaju cevovode u skladu s odobrenjem država kroz čiji sektor voda oni treba da prođu. To bi, teorijski, odrešilo ruke Turkmenistanu za gasovod kojim bi pumpao energent ka Azerbejdžanu i dalje ka Turskoj ili Crnom moru i, naposletku, Evropi. Rusija i Iran su se do sada protivile tom, takozvanom Transkaspijskom gasovodu, kao razlog navodeći brigu da bi on mogao ekološki ugroziti Kaspijsko more. Drugi su ocenjivali da je to tek izgovor Moskve i Teherana kako bi blokirali konkurenciju svom gasu. Jedna stavka u nacrtu konvencije predviđa da će polaganje cevovoda zavisiti od usklađenosti s ekološkim zahtevima i standardima, što jeste uobičajeni uslov, ali može predstavljati i malj koji će „Transkaspijski gasovod” i dalje mrviti već u njegovom prvom pokušaju da se protegne.