Млади лако одлуче да дигну руку на себе

– Самоубиства младих особа руше наше митове да су они пуни живота, радости и вере у себе и да их оптимизам као психолошки скафандер штити од свих животних проблема и разочарања. Одрасли често минимизирају чињеницу да и млади имају проблеме или са ниподаштавањем говоре о њима, поредећи их са својим невољама и тврдећи да су они ништавни спрам озбиљних животних тегоба – објашњава овај психолог, напомињући да то код младих не изазива сазнање да су њихови проблеми мали, већ размишљање у стилу „ако не могу да се изборим са проблемом за који моји родитељи тврде да је мали, како ћу изаћи на крај са великим животним проблемима”.

Због тога се велики број младих који размишља о суициду као крају животних мука уопште не обраћа родитељима за помоћ, а разговор са пријатељима избегавају јер знају да ће од њих добити „савет” типа „немој да лупаш глупости”.

– Неки не схватају да је смрт дефинитивно стање, па зато тако лако дижу руку на себе – појашњава Славица Ранисављев.

За разлику од одраслих особа које често недељама и месецима планирају како да себи одузму живот, самоубиства младих најчешће су импулсивна, непланирана и непромишљена, због чега их је тешко предвидети и спречити. Поводи за суицидални акт могу бити многобројни – од љубавних проблема до конфликата са родитељима и вршњацима, али најчешће је реч о збиру свих тих проблема.

Другим речима, када се адолесцентима живот искомпликује на бројним пољима и када стицај неповољних околности постане неподношљив, они дижу руку на себе – делимично свесни чињенице да смрт представља дефинитиван крај, али често и са надом их након смрти чека бољи живот. Статистика Светске здравствене организације говори да су самоубиства и саобраћајне несреће водећи узроци смрти у адолесценцији – девојчице чешће покушавају, а дечаци чешће успевају да изврше суицид. Покушај самоубиства код лепшег пола често садржи елементе скретања пажње на себе и најчешће је везан за узимање прекомерне дозе бенседина или сечење вена.

Коментаришући чињеницу да родитељи и пријатељи углавном остају шокирани чињеницом да је неко млад „из чиста мира” себи одузео живот и не могу да поверују да се неко убио због раскида љубавне везе или лоше оцене, Славица Ранисављев објашњава да сви ми вреднујемо себе на основу позитивних искустава из прошлости. Млада особа нема толико позитивних искустава и раскид везе односно лошу оцену доживљава као „оцену” да не вреди. Наша саговорница додаје да проблеми младих одраслима делују смешно и банално, јер они знају да ће се школа завршити, да ће се неколико пута у животу заљубити и да љубавне јаде лечи време. Али, млади то искуство немају и мисле да су њихови проблеми нерешиви.

– Не треба сметнути с ума чињеницу да и млади често пате од депресије, али ова бољка се код њих другачије манифестује него код одраслих. Неки користе алкохол и дрогу и тако „анестезирају” осећај депресије и трпљења. Суицидалне жеље и мисли могу бити маскиране ризичним понашањем које је друштвено прихватљиво, као што су брза вожња и екстремни спортови – упозорава психолог.

По њеним речима, постоји и такозвана функционална депресија, током које млада особа обавља своје свакодневне активности али на „роботизован” начин и неемотивно, као да не види сврху и циљ одласка у школу, бављења спортом и дружења са пријатељима. Када се депресија удружи са импулсивношћу, онда та комбинација доводи до покушаја суицида, упозорава Славица Ранисављев.