Mladi lako odluče da dignu ruku na sebe

– Samoubistva mladih osoba ruše naše mitove da su oni puni života, radosti i vere u sebe i da ih optimizam kao psihološki skafander štiti od svih životnih problema i razočaranja. Odrasli često minimiziraju činjenicu da i mladi imaju probleme ili sa nipodaštavanjem govore o njima, poredeći ih sa svojim nevoljama i tvrdeći da su oni ništavni spram ozbiljnih životnih tegoba – objašnjava ovaj psiholog, napominjući da to kod mladih ne izaziva saznanje da su njihovi problemi mali, već razmišljanje u stilu „ako ne mogu da se izborim sa problemom za koji moji roditelji tvrde da je mali, kako ću izaći na kraj sa velikim životnim problemima”.

Zbog toga se veliki broj mladih koji razmišlja o suicidu kao kraju životnih muka uopšte ne obraća roditeljima za pomoć, a razgovor sa prijateljima izbegavaju jer znaju da će od njih dobiti „savet” tipa „nemoj da lupaš gluposti”.

– Neki ne shvataju da je smrt definitivno stanje, pa zato tako lako dižu ruku na sebe – pojašnjava Slavica Ranisavljev.

Za razliku od odraslih osoba koje često nedeljama i mesecima planiraju kako da sebi oduzmu život, samoubistva mladih najčešće su impulsivna, neplanirana i nepromišljena, zbog čega ih je teško predvideti i sprečiti. Povodi za suicidalni akt mogu biti mnogobrojni – od ljubavnih problema do konflikata sa roditeljima i vršnjacima, ali najčešće je reč o zbiru svih tih problema.

Drugim rečima, kada se adolescentima život iskomplikuje na brojnim poljima i kada sticaj nepovoljnih okolnosti postane nepodnošljiv, oni dižu ruku na sebe – delimično svesni činjenice da smrt predstavlja definitivan kraj, ali često i sa nadom ih nakon smrti čeka bolji život. Statistika Svetske zdravstvene organizacije govori da su samoubistva i saobraćajne nesreće vodeći uzroci smrti u adolescenciji – devojčice češće pokušavaju, a dečaci češće uspevaju da izvrše suicid. Pokušaj samoubistva kod lepšeg pola često sadrži elemente skretanja pažnje na sebe i najčešće je vezan za uzimanje prekomerne doze bensedina ili sečenje vena.

Komentarišući činjenicu da roditelji i prijatelji uglavnom ostaju šokirani činjenicom da je neko mlad „iz čista mira” sebi oduzeo život i ne mogu da poveruju da se neko ubio zbog raskida ljubavne veze ili loše ocene, Slavica Ranisavljev objašnjava da svi mi vrednujemo sebe na osnovu pozitivnih iskustava iz prošlosti. Mlada osoba nema toliko pozitivnih iskustava i raskid veze odnosno lošu ocenu doživljava kao „ocenu” da ne vredi. Naša sagovornica dodaje da problemi mladih odraslima deluju smešno i banalno, jer oni znaju da će se škola završiti, da će se nekoliko puta u životu zaljubiti i da ljubavne jade leči vreme. Ali, mladi to iskustvo nemaju i misle da su njihovi problemi nerešivi.

– Ne treba smetnuti s uma činjenicu da i mladi često pate od depresije, ali ova boljka se kod njih drugačije manifestuje nego kod odraslih. Neki koriste alkohol i drogu i tako „anesteziraju” osećaj depresije i trpljenja. Suicidalne želje i misli mogu biti maskirane rizičnim ponašanjem koje je društveno prihvatljivo, kao što su brza vožnja i ekstremni sportovi – upozorava psiholog.

Po njenim rečima, postoji i takozvana funkcionalna depresija, tokom koje mlada osoba obavlja svoje svakodnevne aktivnosti ali na „robotizovan” način i neemotivno, kao da ne vidi svrhu i cilj odlaska u školu, bavljenja sportom i druženja sa prijateljima. Kada se depresija udruži sa impulsivnošću, onda ta kombinacija dovodi do pokušaja suicida, upozorava Slavica Ranisavljev.