Влада одговара на питања, али штуро
Посланици власти и опозиције у српском парламенту врло ревносно користе своје право да сваког уторка и четвртка на почетку седнице поставе питања влади, која им, како кажу, углавном одговара. Међутим, опозиционари су незадовољни одговорима, који су, како наводе штури, или опширни и уопштени, без конкретне информације. Посланици владајуће коалиције, нешто су задовољнији, али и они морају, у зависности од тога од кога траже обавештења, и по неколико пута да питају да би дошли до жељене информације. Зато, како истичу, прилику да поставе питање користе и за политичке коментаре о ономе на шта се њихово питање односи.
Колико су тачно питања посланици поставили прошле и у првој половини ове године, у српском парламенту нисмо добили прецизан одговор због начина на који се води евиденција.
Питања се влади прослеђују као поднесци и они могу да садрже два-три, или десет питања, а заводе се само као поднесци. Према овој евиденцији, која нам је прослеђена из парламента, прошле године влади је упућено 60 поднесака с посланичким питањима, а из владе је стигло 29 поднесака с одговорима. У периоду од 1. јануара до 30. јуна ове године, на владину адресу прослеђено је 39 поднесака, а из владе су стигла 34.
Ко год је пратио пренос бар неке седнице парламента на чијем почетку су посланици постављали питања, могао је да уочи да се за само сат времена, колико је одређено за то, може чути, да не претерамо, тридесетак питања, јер баш ниједан посланик никада није поставио само једно. Доста њих, и из власти и из опозиције, напише питања, са све политичким коментарима за свако од њих, а онда се труди да тај „реферат” прочита за пет минута, колико му је на располагању. Има оних који препишу писање медија о неком случају, па на основу тога траже одговоре од владе – било да је реч о „поузданим” сазнањима о преговорима Београда и Приштине, било о неком убиству. Из неког разлога, који нам никада није објашњен, већ десетак година новинарима се не достављају одговори које влада шаље посланицима, иако медији преносе питања, па је тешко рећи какви су они. Можемо једино да се ослонимо на тумачење посланика, или да од њих тражимо одговоре које добијају. То, из разних разлога, није баш тако једноставно.
Марко Атлагић (СНС) углавном има списак питања, а пре него што их постави, обавезно изнесе своје виђење онога за шта се интересује. Он је, како нам је рекао, добио одговор на свако питање. Последњи му је, каже, стигао из тужилаштва, „око Саше Јанковића и убиства оног момка Предрага Гојковића”. Три пута је, додао је, постављао питање, а сада му је одговорено да је документација о овом случају прослеђена Историјском архиву Београда и да је 2006. године уништена. Каже да се таква документација не сме уништавати, тражиће да види ко је био директор у то време, мада зна, као и ко су били чланови комисије, која је одлучила да то може да се уништи. Истиче: „Истрајаћу до краја, док не добијем све одговоре.”
Лидер СРС-а Војислав Шешељ је врло незадовољан владиним одговорима, зато што „они уопште не одговарају, а морају да одговоре”. Признаје да су његова питања „провокативна и неугодна за владу, али свеједно, морају да одговоре”. Иначе, једно од чешћих Шешељевих питања јесте: „Кад ће бити разрешена министарка Зорана Михајловић”. На ово питање тешко да ће добити одговор, бар не одговор који влада доставља на „обична” питања.
Радослав Милојичић (ДС) каже да му влада на нека питања одговара, а на нека не. Додаје: „Одговори које добијам су, наравно, у складу с напредњачком медијском мантром, дакле опширни, без конкретног одговора, већ они пишу шта желе, а не о ономе што ми питамо.”
Мирослав Алексић (НС) каже да је поставио на десетине питања и додаје: „Међутим, не могу рећи да сам добио ни два конкретна одговора. Неки уопште не одговарају, тако сам сигурно седам-осам пута поставио питање председници парламента и ниједан одговор нисам добио. Исто се понашају и неки министри, уопште не одговарају”.
За разлику од наших претходних саговорника, који уз свако питање имају опширан политички коментар, Милија Милетић, председник Уједињене сељачке странке, који је у парламент ушао на листи СНС-а, од владе углавном тражи одговоре на питања која се тичу његовог Сврљига и околних општина. Каже да велики број општина из његовог краја има исти проблем „кубуримо с водом, с канализацијом, железницом...” Влада му, истиче, одговара, па је тако, на пример, питао кад ће бити завршен пут према Старој планини, а пошто је он завршен, сад пита о „реконструкцији железничке пруге од Ниша, Сврљига, Књажевца, Зајечара према Прахову, а влада је одговорила да је та пруга у поступку да се уради почетком марта 2019. године, видећемо да ли ће тако бити, али све ове општине ће се заједно борити за то да та пруга не буде угашена”.
Наши саговорници признају да институт посланичких питања користе и за изношење политичких ставова. Шешељ каже да је то нормално, „у свему што опозиција ради мора бити изнет политички став”. Мирослав Алексић истиче да зна да ће сваки одговор који добије бити штур, или га уопште неће бити, „зато тих пет минута користим да уз питање изнесем и свој политички став”. Марко Атлагић каже да оно што чује жели да провери, зато поставља питања, а „онда се може дати и политичка оцена”. Радослав Милојичић понавља што и остали кажу и додаје: „Ми се бавимо политиком, а не садњом цвећа. Сасвим је нормално да кроз политичка питања имамо и политичка образложења. То је нормално.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


