Високе струковне школе постају академије
Само дан пошто је министарски савет, формиран на иницијативу министра просвете Младена Шарчевића, у понедељак званично преузео управљање над Академијом пословних струковних студија, први човек српског образовања јуче је посетио Високу школу струковних студија у Блацу, која је са Београдском пословном школом, одлуком Владе Србије, спојена у академију.
Ресорни министар је претресао планове за довођење у ред две образовне установе за које тврди да под претходном управом „нису пословале морално, а можда ни законито”. Утврђивање тих чињеница препустио је новоформираном министарском савету и тужилаштву, а сам Шарчевић је кренуо у потпуну реформу високих струковних школа. Све оне од 1. октобра биће спојене у академије струковних студија које ће се састојати од најмање две, а највише пет високошколских установа. Младен Шарчевић најавио је у изјави за „Политику” да ће у састав Академије пословних струковних студија ући још неке високошколске установе, али да је рано говорити које. Још није познат ни тачан број академија које ће настати спајањем високих струковних школа, али, према речима министра просвете, само у оквиру техничких школа биће их седам.
– Потез који смо начинили у Блацу најбоље је решење за град, студенте и професоре. За студенте све остаје исто. Формира се другачији менаџмент, чији је задатак да постигне већи квалитет у струковном образовању. Високе школе биће спојене према областима образовања, али и територијално, где ова прва опција није могућа. Тако ћемо, на пример, радити на Косову и Метохији, где ћемо од високих струковних школа направити академије, али их припојити Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Академије морају бити боље повезане са привредом, као и са универзитетима, ради постизања квалитета. За школу у Блацу биле су опције или да је потпуно угасимо или да је припојимо. Мислим да је ово свакако боље решење – рекао је Шарчевић.
На недавној конференцији за медије у Министарству просвете могло се чути да су струковне школе у Блацу и Београду имале и по двадесетак истурених одељења, а министар је објаснио да је то значило и посебно плаћање професора који су тамо путовали због испита и предавања малом броју студената.
План је да целокупна мрежа високих школа буде уређена за мање од две године. То је рок у којем је Србија на „поправном испиту” пред Европском комисијом за акредитације и проверу квалитета због неправилности из прошлости када је о акредитацијама високошколских установа реч. Србија је сада званично „члан под ревизијом”, између осталог, и због чињенице да у рад високог образовања нису били укључени студенти, тржиште рада и комора, а поред тога, нисмо имали ни неопходно екстерно вредновање диплома. Наредни корак који је Шарчевић најавио јесу разговори са представницима студентских организација. Већ данас, министар ће се састати са представницима Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС) и Студентске конференције академија и високих школа Србије (СКАССС), у коју су укључени представници високих струковних школа од којих настају академије.
– Они морају да иницирају бољи закон о студентском организовању. Састајемо се да се договоримо како ће да формирају радне тимове за израду тог закона, неопходног да би били укључени у вредновање квалитета високих струковних школа. На реду је и увођење послодаваца у управне одборе тела за акредитацију, као што је то већ урађено у Националном савету за високо образовање – објаснио је Шарчевић.
Највећа средња школа у Србији имаће 64 одељења
Сличан принцип који министар Младен Шарчевић примењује на високе стручне школе ускоро ће важити и за ниже нивое образовања. Спајањем 14 средњих школа у седам нових образовних установа од 1. септембра почеће прва фаза уређења школске мреже у Србији, најавио је Александар Пајић, помоћник министра просвете за средње образовање. Ове школе налазе се у Крагујевцу, Новој Вароши, Нишу, Куршумлији, Бабушници и Кладову, а по угледу на њих у другом полугодишту предстојеће и 2019/2020. школске године биће угашено укупно 40 школа и од њих формирано 20 нових.
Пајић истиче да ће исти сценарио бити примењен и на осмолетке од школске 2019/2020. године, само што ће тај посао преузети локалне самоуправе.
– Најављене промене у шест места усвојила је Влада Србије. Један од разлога спајања је мали број ђака, а други побољшање квалитета наставе у установама које у комшилуку имају добру сличну образовну установу. Тако ћемо од одличне Политехничке школе у Крагујевцу направити највећу школу у Србији, са 64 одељења, јер ћемо јој припојити суседну образовну установу која ради у неадекватним условима. За ученике се ништа не мења, сем што ће неки од њих променити зграду, а држава штеди јер ће спојене школе имати заједничког директора, администрацију, наставнике. Део радника постаће технолошки вишак, а с обзиром на то да је реч о стално запосленима, приоритет нам је да им хитно пронађемо друго радно место у образовном систему – истакао је за „Политику” Пајић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
