Visoke strukovne škole postaju akademije
Samo dan pošto je ministarski savet, formiran na inicijativu ministra prosvete Mladena Šarčevića, u ponedeljak zvanično preuzeo upravljanje nad Akademijom poslovnih strukovnih studija, prvi čovek srpskog obrazovanja juče je posetio Visoku školu strukovnih studija u Blacu, koja je sa Beogradskom poslovnom školom, odlukom Vlade Srbije, spojena u akademiju.
Resorni ministar je pretresao planove za dovođenje u red dve obrazovne ustanove za koje tvrdi da pod prethodnom upravom „nisu poslovale moralno, a možda ni zakonito”. Utvrđivanje tih činjenica prepustio je novoformiranom ministarskom savetu i tužilaštvu, a sam Šarčević je krenuo u potpunu reformu visokih strukovnih škola. Sve one od 1. oktobra biće spojene u akademije strukovnih studija koje će se sastojati od najmanje dve, a najviše pet visokoškolskih ustanova. Mladen Šarčević najavio je u izjavi za „Politiku” da će u sastav Akademije poslovnih strukovnih studija ući još neke visokoškolske ustanove, ali da je rano govoriti koje. Još nije poznat ni tačan broj akademija koje će nastati spajanjem visokih strukovnih škola, ali, prema rečima ministra prosvete, samo u okviru tehničkih škola biće ih sedam.
– Potez koji smo načinili u Blacu najbolje je rešenje za grad, studente i profesore. Za studente sve ostaje isto. Formira se drugačiji menadžment, čiji je zadatak da postigne veći kvalitet u strukovnom obrazovanju. Visoke škole biće spojene prema oblastima obrazovanja, ali i teritorijalno, gde ova prva opcija nije moguća. Tako ćemo, na primer, raditi na Kosovu i Metohiji, gde ćemo od visokih strukovnih škola napraviti akademije, ali ih pripojiti Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Akademije moraju biti bolje povezane sa privredom, kao i sa univerzitetima, radi postizanja kvaliteta. Za školu u Blacu bile su opcije ili da je potpuno ugasimo ili da je pripojimo. Mislim da je ovo svakako bolje rešenje – rekao je Šarčević.
Na nedavnoj konferenciji za medije u Ministarstvu prosvete moglo se čuti da su strukovne škole u Blacu i Beogradu imale i po dvadesetak isturenih odeljenja, a ministar je objasnio da je to značilo i posebno plaćanje profesora koji su tamo putovali zbog ispita i predavanja malom broju studenata.
Plan je da celokupna mreža visokih škola bude uređena za manje od dve godine. To je rok u kojem je Srbija na „popravnom ispitu” pred Evropskom komisijom za akreditacije i proveru kvaliteta zbog nepravilnosti iz prošlosti kada je o akreditacijama visokoškolskih ustanova reč. Srbija je sada zvanično „član pod revizijom”, između ostalog, i zbog činjenice da u rad visokog obrazovanja nisu bili uključeni studenti, tržište rada i komora, a pored toga, nismo imali ni neophodno eksterno vrednovanje diploma. Naredni korak koji je Šarčević najavio jesu razgovori sa predstavnicima studentskih organizacija. Već danas, ministar će se sastati sa predstavnicima Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) i Studentske konferencije akademija i visokih škola Srbije (SKASSS), u koju su uključeni predstavnici visokih strukovnih škola od kojih nastaju akademije.
– Oni moraju da iniciraju bolji zakon o studentskom organizovanju. Sastajemo se da se dogovorimo kako će da formiraju radne timove za izradu tog zakona, neophodnog da bi bili uključeni u vrednovanje kvaliteta visokih strukovnih škola. Na redu je i uvođenje poslodavaca u upravne odbore tela za akreditaciju, kao što je to već urađeno u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje – objasnio je Šarčević.
Najveća srednja škola u Srbiji imaće 64 odeljenja
Sličan princip koji ministar Mladen Šarčević primenjuje na visoke stručne škole uskoro će važiti i za niže nivoe obrazovanja. Spajanjem 14 srednjih škola u sedam novih obrazovnih ustanova od 1. septembra počeće prva faza uređenja školske mreže u Srbiji, najavio je Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje. Ove škole nalaze se u Kragujevcu, Novoj Varoši, Nišu, Kuršumliji, Babušnici i Kladovu, a po ugledu na njih u drugom polugodištu predstojeće i 2019/2020. školske godine biće ugašeno ukupno 40 škola i od njih formirano 20 novih.
Pajić ističe da će isti scenario biti primenjen i na osmoletke od školske 2019/2020. godine, samo što će taj posao preuzeti lokalne samouprave.
– Najavljene promene u šest mesta usvojila je Vlada Srbije. Jedan od razloga spajanja je mali broj đaka, a drugi poboljšanje kvaliteta nastave u ustanovama koje u komšiluku imaju dobru sličnu obrazovnu ustanovu. Tako ćemo od odlične Politehničke škole u Kragujevcu napraviti najveću školu u Srbiji, sa 64 odeljenja, jer ćemo joj pripojiti susednu obrazovnu ustanovu koja radi u neadekvatnim uslovima. Za učenike se ništa ne menja, sem što će neki od njih promeniti zgradu, a država štedi jer će spojene škole imati zajedničkog direktora, administraciju, nastavnike. Deo radnika postaće tehnološki višak, a s obzirom na to da je reč o stalno zaposlenima, prioritet nam je da im hitno pronađemo drugo radno mesto u obrazovnom sistemu – istakao je za „Politiku” Pajić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
