Трговци неће ниске плате
Хитно потребан трговац. Нудимо посао продавцима. Тражи се касирка у трговини, са или без искуства, плата по договору. Овакви натписи често се могу видети на излозима дућана, трафика, бутика... Посла, рекло би се, има, али радника – и не баш. Иста је ситуација и у трговинским ланцима. Они углавном имају стално отворен конкурс за пријем трговаца, јер на тржишту радне снаге не могу да нађу људе који хоће да раде такав посао за мале паре. Поред ниских зарада, један од најчешћих разлога због којег трговци често избегавају да засуку рукаве јесу и лоши услови рада.
Радослав Топаловић, председник Савеза самосталних синдиката трговине Србије, подсећа да у Србији тренутно има око 200.000 трговаца, који примају између 25.000 и 30.000 динара.
– Тако је већ годинама. Синдикати зато сматрају да би минимална цена рада у трговини требало да буде 36.000 динара, јер толико вреди минимална потрошачка корпа за четворочлану породицу – каже Топаловић, и додаје да то треба да буде доња граница за зараде у тој области.
Од укупно 29.386 незапослених трговаца, на евиденцији НСЗ-а највише има продаваца са трећим степеном стручне спреме и трговаца робом свакодневне потрошње
На тржишту рада готово да нема незапослених трговаца, посебно када је реч о продавцима обуће и галантерије. Јер, баш њих уопште нема на евиденцији Националне службе за запошљавање. Ако је веровати статистици, послова изгледа има и за продавце у малопродаји музичких инструмената, трговце фото и оптичком опремом, бижутеријом, играчкама, парфемима... Ни ових профила није било на јулском „стању” у бироу рада.
Од укупно 29.386 трговаца, на евиденцији НСЗ-а највише има продаваца са трећим степеном стручне спреме и трговаца робом свакодневне потрошње. Њих је око 17.000. Пошто чекају на запослење, можда баш њима иде наруку то што у Србију долазе странци који нуде посао, па и боље плате.
– Наши људи су раније пристајали да раде за минималну зараду, јер нису могли да нађу други посао, али се сада клима полагано изменила. Поједини трговински ланци интензивно повећавају зараде јер не могу да нађу људе који хоће да раде за тако мале плате. Дошао нам је и немачки „Лидл” који нуди од 4.000 до 5.000 динара већу месечну зараду од просечне трговачке. На њихов конкурс, за хиљаду радних места, пријавило се чак 20.000 људи – истиче Топаловић.
Промена статуса радника у трговини на боље значила би побољшање услова њиховог рада. У Србији трговци раде и суботом и недељом и државним празницима. Не постоји никакав колективни уговор који би могао да их заштити, а иза којег стоје представници синдиката трговине, привредне коморе и удружења послодаваца, као што је то рецимо случај у Словенији. Колективни уговор, којим се штите права трговаца у овој европској земљи, ступа на снагу баш ових дана.
Трајаће четири године, а од 1. јануара 2019. омогућиће трговцима раст плата, које би од идућег јуна требало да буду просечно од 744 до 896 евра. Уз то, трговцима ће бити регулисан и рад недељом, већ од овога септембра. Словеначки трговац тако ће моћи да ради највише 20 недеља годишње, али не више од две у истом месецу. Радник ће имати право на додатак на рад недељом, а послодавци ће морати да им најаве и кад ће радити, у којим сменама, и то седам дана раније, а о премештању из на пример јутарње смене у поподневну радник ће морати да буде обавештен најмање 24 сата унапред.
– Наш синдикат је већ имао иницијативу да се овој бранши смањи број радних недеља у месецу, да се чак обустави рад недељом у трговини, али од тога засад нема ништа. Одговор нисмо добили од надлежних. Остало нам је само то да закључујемо колективне уговоре код послодавца понаособ, па смо тако урадили са „Делезом”, „Меркатором” и „Метроом”, покушавајући да на нивоу предузећа договоримо боље услове рада, него што то даје Закон о раду – истиче Топаловић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
