Бамбус у џиновској саксији

Када говоримо о архитектури, нарочито  савременој, пажњу најчешће привлаче објекти са великим буџетима којима се померају технолошке, грађевинске и естетске границе. У трци за сензацијама готово да су заборављени пројекти који се морају реализовати скромним средствима. Међутим, ограничења често могу бити врло инспиративна.

Појам социјалног становања односи се на грађење непрофитабилних станова. У развијеним земљама државне и градске институције активно учествују у оваквим пројектима. Најчешће држава прави фондове из којих суфинансира изградњу. Социјално становање може бити намењено различитим корисницима: сиромашнима, избеглицама, расељеним лицима или мањинским етничким заједницама.

Један од тренутно медијски најатрактивнијих примера свакако је пројекат Make It Right који је покренуо глумац Бред Пит да би помогао обнову Њу Орлеанса после разарајућег урагана Катрина који је 2005. погодио ову област. Након ове катастрофе медији су анимирали америчку јавност, тако да је држава била присиљена да обећа помоћ свим угроженима. Међутим, како то обично бива у тржишно оријентисаним друштвима, највећи део посла пао је на појединце. Јавне личности, међу којима су предњачили Опра Винфри, Бред Пит и Шон Пен, покренули су низ занимљивих пројеката. Пит, одраније познат као поборник и поштовалац савремених токова у архитектури, позвао је тринаест архитектонских бироа (неколико водећих светских архитектонских имена и неколико локалних) да учествују у пројекту. Међу њима су се нашли и Морфозис, Ађаја архитекти, МВРДВ и други. Циљ пројекта је да се споје искуства локалних бироа који имају однос према месту и традицији Њу Орлеанса и фирме чији пројекти данас обликују свет. Требало је пројектовати типске стамбене јединице које ће бити самоодрживе и еколошки одговорне, али тако да развијају и свест становника о планетарним ресурсима и природном окружењу. Пројекат се за сада одвија успешно. Представљена су сва решења и прве куће се већ граде.

Рам за пејзаж

У предграђу Мадрида, с погледом на планине, налази се Мирадор, суперблок који је пројектовао холандски биро МВРДВ у сарадњи са шпанским архитектом Бланком Леом. Зграда је пројектована са циљем да постане референтна тачка проширења града ка североистоку, као противтежа масивним стамбеним блоковима у окружењу. Овај џиновски стамбени блок од 22 спрата постао је познат по огромном отвору унутар објекта. МВРДВ су створили рам за пејзаж који је и јавни простор за игру и дружење станара. Концептуално се ослањајући на Корбизјеове идеје показали су да је и у пројектима социјалног становања могуће остварити хуманост. Волумен је грађен слагањем кубуса, што је видљиво на фасади. Црвена линија која изгледа као графика заправо означава коридоре. Осим атрактивног дизајна, МВРДВ су пројектом понудили и велики број различитих стамбених јединица које чине да овај блок не буде спаваоница већ персонализовани простор за сваког појединца. И док архитектонска јавност овај пројекат сматра ремек-делом и примером како се на другачији начин могу решавати слични задаци, мишљења његових станара су подељена.

Flower Tower у Паризу је пројекат који је Едуарда Франсуа довео у жижу светског интересовања. Ова кућа је доказ да је и у условима строго дефинисане градске регулације могуће направити објекат који нуди нови квалитет, иако је у основи задржана традиционална, јасна схема париског стана. Бетонска кутија налик многим другим јефтиним зградама, оплемењена је са 380 великих, предимензионисаних саксија које су постављене на све четири фасаде. У њих је засађен бамбус који мења слику пејзажа и доживљаја који имају станари.

Ако посматрамо наш регион, словеначка архитектонска сцена је и у овом сегменту највиталнија. Градитељска експлозија која је задесила Словенију почев од деведесетих година прошлог века, ушла је у зрелу фазу током последњих неколико година. Виши животни стандард довео је до веће тражње станова, што је, опет, условило пораст цена, а тиме и раслојавање друштва. Влада је одлучила да покрене пројекат који ће финансирати стамбени фонд. Већину архитектонских конкурса базираних на новој стамбеној политици освојили су млади архитектонски бирои, тако да су нове стамбене схеме свеже и прогресивне.

Сенка на балкону

Апартманско насеље у Изоли, на словеначкој обали, потписују Офис архитекти. Веома мали буџет од 600 евра/м2 у изградњи захтевао је од архитеката да смисле начине на које ће појефтинити сваки, појединачни сегмент. Да се то не би одразило на квалитет, пројектовани су модуларни елементи. Заједнички простори су сведени на минимум, док су корисни простори максимизовани. Један од најзанимљивијих задатака био је да се отвори поглед ка мору, а да се истовремено контролише осунчаност. То је постигнуто постављањем полутранспарентних текстилних система за контролу заштите од сунца под одређеним углом. Тако су балкони претворени у полузатворене лође које стварају сенку. Као резултат, повећане су искоришћеност енергије и приватност корисника.

Гран при овогодишњег Салона архитектуре добио је пројекат Зорана Абадића са темом социјалног становања. Ова тема условљава јасан пројектантски став у погледу рационалног планирања простора и односа према контексту, непосредном окружењу али и друштву у целини. Разлика у односу на окружење најбоље се види из чињенице да је предрачунска вредност овог пројекта била 320 евра/м2, док се код Словенаца та цифра креће између 600 и 700 евра/м2. Пројектантски тим покушао је да пружи концепт који ће задовољити разноврсне потребе станара и остварити их кроз модел јефтине изградње. Аутори су се водили ставом да се квалитет огледа у иновативности и створеном просторном и амбијенталном садржају. Желели су да створе функционалан и рационалан простор који је у вези са окружењем и прилагођен потребама корисника.

Новопројектовани објекти имају јасну архитектуру и  чисте и функционалне просторне схеме.
Пројекти социјалног становања провлаче се кроз историју архитектуре. Заправо, све идеологије имале су утопистичке пројекте решавања овог проблема. Данас су овакви пројекти често начин да се добију политички поени. Од ангажованости државе и институција зависи на који ће начин бити реализовани. Дешавало се да сам објекат постане толико значајан и препознатљив да се претвори у своју супротност. Пројекти Ле Корбизјеа за Марсеј и Нан данас су место ходочашћа архитеката и самим тим престижно место за живот и пословни простор. Да ли ће неки од ових објеката имати ту срећу тек ћемо видети.